Internacionalni tim, predvođen naučnicima sa Univerziteta u Kvinslendu, bazirali su povezanost mirisa i pamćenja na ogledu koji je pokazao da memorija mirisa kod pčela reguliše receptore u njihovim antenama. Antene pčela funkcionišu na sličan način kao i ljudski nos, prema rečima Dr. Džudit Rajnhard i profesora Čarlsa Klaudijanosa, sa Univerziteta u Kvinslendu.
Tim istraživača otkrio je da mirisi predstavljaju okidače sećanja na određene događaje, te da dugoročno sećanje na miris, sačuvano u ljudskom mozgu, reguliše osećaj mirisa u nosu, uticajem na molekularne receptore.
Prioriteti u odabiru određene vrsta hrane i pića, takođe su povezani sa našim doživljajem mirisa, a sačuvana sećanja na mirise modifikuju našu percepciju.
“Ukratko, naš doživljaj mirisa oblikuje naše preferencije”, dodala je Rajnhard.
Klaudijanos navodi da ova otkrića mogu pomoći u objašnjenju varijeteta percepcije mirisa kod ljudi, te neuroloških mehanizama koji leže u pozadini fenomena “stečenih ukusa”. Znanje o ovome omogućiće veliki uvid u razumevanje naše percepcije hrane i aroma, kaže on.
Ova otkrića takođe mogu postaviti i korake za otkrivanje ranih problema sa formiranjem memorije i njenim povraćajima u ljudskom mozgu.
Kod osoba koje pate od tegoba poput autizma i šizofrenije ili neurodegenerativnih poremećaja poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, može se uočiti često menjanje osećaja percepcije mirisa, kažu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u "Journal of Neuroscience".
(izvor: indianaexpres.com)