On je u intervjuu za "Večernje novosti" rekao da će Beograd uskoro posetiti visoki zvaničnik Svete stolice, što će biti još jedna prilika da Srbija ukaže na svoje principijelne pozicije u vezi sa odbranom suvereniteta i teritorijalne celovitosti.
Priština ne odustaje od lobiranja da izdejstvuje nova priznanja nezavisnosti, a poslednjih nedelja i meseci pritisci su posebno usmereni na Vatikan, međutim, kako je naveo, srpska diplomatija je neprestano angažovana da spreči eventualna nova priznanja i ta aktivnost ostaće jedan od prioriteta naše spoljne politike i diplomatije i u narednom periodu.
Mrkić kaže da obim i intenzitet te delatnosti nije jednostavno opisati, jer to podrazumeva nebrojeno promišljenih i delotvornih radnji naših predstavnika po svetu.
"Prošlo je šest godina od secesionističkog pokušaja Prištine da se proglasi novom albanskom državom na srpskom tlu. Sećam se da su tada pesimisti govorili da će za godinu dana velika većina u UN priznati tu jednostrano proglašenu nezavisnost. Ali, to se nije dogodilo", podsetio je on.
Mrkić poručuje da velike i uticajne sile, poput Kine, Rusije, Indije, Brazila, Južnoafričke Republike, Indonezije, Irana, Argentine nisu priznale nezavisnost KiM, niti to nameravaju da učine.
Vlasti u Prištini i njihovi moćni saveznici vrše i stalne pritiske na pet zemalja članica EU, koje nisu priznale tzv. državu Kosovo, da promene svoj stav, a Mrkić za "Novosti" kaže da nema takvih nagoveštaja iz Grčke, Španije, Rumunije, Kipra i Slovačke.