VEČITA MUDROST u Njegoševim stihovima "Gorskog vijenca"

Delo koje spada u one izuzetne pooetske tvorevine, u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija, istorijsko, pesničko i filozofsko. Evo i nekih mudrih Njegoševih stihova:

• Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.
• Med za usta i hladna prianja, a kamoli mlada i vatrena.
• Strah životu kalja obraz često.
• Budale su s očima slepe.
• Oči zbore što im veli srce.
• Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
• Teško zemlji kuda prođe vojska.
• Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj.
• Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi.
• Crnogorci ne ljube lance.
• Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!
• Slavno umrite, kad mreti morate.