"Veliki bolovi traže velike duše": Ovako govore veliki pisci i mislioci O BOLU I PATNJI!
12.06.2015.12:10
Piše:
Srbija Danas
tužan čovek / Izvor: Profimedia/ilustracija
Nema čoveka koji u životu nije patio i osećao neku vrstu duševnog bola. Veliki pisci i mislioci preneli su svoje iskustvo u kratke pouke, u kojima se svako od nas najvećim delom može identifikovati.
Ljudska duša samu sebe vređa ako dopusti da je savlada naslada ili bol. (Marko Aurelije)
Samo nam srodna bol izmami suzu, i svako zapravo i plače zbog sebe. (Hajne)
Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove. (Božidar Knežević)
Sve se rodilo iz bola i krvi. Kao i dete. (Jovan Dučić)
Svaka bol kojoj ne možemo naći prirodnog leka brzo prođe. (Samjuel Džonson)
U telesnom bolu najmučnije je ono netelesno, to jest naše nestrpljenje i naše verovanje da će bol trajati zauvek. (Pol Žan)
Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol. (Alfred de Mise)
Bol za izgubljenom stvari mnogo je veći nego što je ona sama vredela. (Momčilo Nastasijević)
Od novog jada stara bol će proći. (Šekspir)
Ako želimo da odredimo stepen krivice kojom je opterećen i sam naš život, pogledajmo i patnju koja je s njim povezana. Svaka velika bol, bila tjelesna ili duševna,govori nam šta zaslužujemo: jer ona nas ne bi mogla zadesiti da je nismo zaslužili. (Šopenhauer)