Istraživanje ističe da je naša predispozicija za brigu povezana sa krvnim pritiskom i osetljivošću barorefleksa, ključnim u stabilizaciji samog pritiska. Ranije studije su već pokazale da, kada je krvni pritisak povišen ili je visok, osećaj bola, muskulatorno-skeletalnih somatskih tegoba i intenzitet odgovora na negativne emocije, opada.
U istraživanju je učestvovalo 57 žena, od kojih 36 sa visokim, a 21 sa niskim stepenom zabrinutosti, koje su ocenjivale svoja generalna shvatanja i doživljaje.
Sistolički i dijastolički krvni pritisak i osetljivost barorefleksa su mereni u mirnom stanju, stanju smoizazvane brige i tokom ibuđenja odbrambenog refleksa, izazvanog izlaganju publici (sa ciljem uzrokovanja negativne emotivne reakcije).
Suprotno mogućim očekivanjima, rezultati su pokazali da su manje brinule ispitanice sa visokim pritiskom i višom osetljivošću barorefleksa.
Štaviše, tokom buđenja odbrambenog refleksa, bio je znatno viši kod manje zabrinutih učesnica, od onih sa većom sklonošću ka brizi, prema rečima Gustava A. Rejesa del Pasa, autora studije.
Rezultati su dokazali da je tendencija ka manjoj brizi povezana sa višim krvnim pritiskom i većom osetljivošću barorefleksa, dok je pojačana briga povezana sa nižim pritiskom.
Takođe, nalazi su otkrili da povećanje pritiska tokom neprijatne stimulacije ktivira baroreceptore, što proizvodi inhibitorni efekat u mozgu, čime se redukuju negtivna emocionalna stanja.
Stručnjaci su zaključili da individua može nesvesno naučiti da poveća krvni pritisak kao način za ublažavanje tenzije i emocionalnog nespokojstva.
Uprkos “zaštitnom efektu” od briga i negativnih emocionalnih stanja, autori su naglasili da je hipertenzija glavni rizični faktor za kardiovaskularna oboljenja, te da se protiv njega mora boriti, bez obzira na sekundarne dobrobiti.
(medicalnewstoday.com)