O knjizi su, pored autora doktora istorijskih nauka, direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) i general-potpukovnika Ruske spoljne obaveštajne službe, govorili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, deputat ruske Dume Mihail Degtjarov, naučni saradnik RISI dr Petar Muljtatuli, generalni direktor izdavačke kuće" Evro-Ðunti" Novica Jevtić koji je knjigu objavio u saradnnji sa "Našom Srbijom" i prof. dr Milo Lompar sa beogradskog Filološkog fakulteta.
Konferansu je vodio glumac Ljubivoje Tadić, a nastupao je Slavistički hor sa beogradskog Filološkog fakulteta.
Tadić je obavestio posetioce da je pre dolaska na ovu promociju autor bio primljen kod srpskog patrijarha Irineja koji mu je uručio Orden Svetoga cara Konstantina koji je ustanovio Sinod i srpske pravoslavne crkve za posebne zasluge na jačanju srpsko-ruskih veza i prijateljstva.
Mitropolit Amfilohije (Radović) je, kao autor pogovora, istakao da je "Osnovna poruka i svedočanstvo Leonida Rešetnjikova: pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko", taj jedini izlaz iz svih bezizlaza velike Rusije, prošavši kroz "ćorsokake beznađa" među kojima je najdublje bespuće bila bezbožna socijalna boljševička revolucija, predstavlja preko Rusije i njenim pokajanjem - izlaz za sve zemaljske narode i sveukupno čovečanstvo".
Rešetnjikov u knjiizi odgovara da li je ubistvo carske porodice Romanov uzrok svih potonjih nevolja i nesreća, da li je moguće vaskrsenje Rusije i kako će se ono dogoditi i zašto je danas potreban "treći put" za Rusiju, u čemu je njegova suština i cilj.
Iskusni istoričar i obaveštajac nudi objašnjenje zašto su i komunizam i liberalizam putevi koji vode u ćorsokak, a zašto je Rusija i danas jedinstvena pojava u svetskoj istoriji, u čemu se sastoji ruska nacionalna ideja.
Autor kaže: "u nekoj tački svog razvoja Rusija je sišla sa Bogom predodređenog joj puta i krenula putem samovolje, ljudske taštine i strasti i to je bio put u pakao, do kojeg umalo što nismo stigli, ali smo prikočili početkom dve hiljadite, a zatim se i zaustavili".
"Srpski put poslednjih sto godina, veoma liči na ruski", tvrdi Rešetnjikov koji je počeo da razvija nove teze o svojoj domovini nakon posete Beogradu 1979. godine.
"Ova knjiga nije namenjena samo onima koji se zanimaju za rusku istoriju, politiku i društveno-socijalna pitanja, već će biti korisna svima nama da sagledamo kako između našeg i srpskog puta u prošlosti i sadašnjosti postoji sličnost", tvrdi autor. U te sličnosti ubraja "odustajanje od vere i tradicije, prihvatanje komunističke ideologije kao nove religije, gubljenje nacionalnog identiteta, okretanje novim, lažnim vođama, surove odmazde i ubistva političkih neistomišljenika, represije i zločini, konfiskaciju i nacionalizaciju".
"Zaboravio je herojski srpski narod", opominje autor, "zavete svojih svetaca, krenuo za lažnim vođama i ciljevima, stavio iznad svega materijalno umesto duhovnog, počeo je da traži prijatelje među neprijateljima, i usled toga našao se podeljen i zavisan od milostinje i zlobnika. Izlaz je samo jedan", podseća on, "a to nije ni Evropska unija ni NATO."
Lompar je prikazao knjigu kao " kulturno - poliitčki esej u kome ima različitih tipova iskaza od onih biografskih, autobiografskih, velikog broja istorijskih i poliitčkih činjenica, a autor posebno priča kako je došlo do buđenja osećanja koja su bila duboko zapletena u njemu.