Na taj način se ova onlajn enciklopedija bori protiv sudske presude koja ljudima omogućava da u internet pretragama spreče pojavljivanje svojih ličnih podataka.
Wikipedijina fondacija, neprofitna organizacija koja upravlja besplatnom internet enciklopedijom, objavila je u sredu da je od raznih pretraživača primila obaveštenje o uklanjanju više od 50 linkova na Wikipedijinu stranicu.
Evropski vrhovni sud u maju je presudio da osoba može sprečiti pojavljivanje irelevantnih ili zastarelih podataka u pretraživačima, a Wikipedia sada, u prvoj javnoj reakciji na tu sudsku odluku kaže kako će objaviti svaku poruku o tome da je neki link na Wikipedijinu stranicu uklonjen.
"Tačni rezultati pretraživanja u Evropi nestaju, i to bez javnog objašnjenja, stvarnih dokaza, sudske revizije i žalbenog postupka", napisala je na službenom blogu Lila Tretikov, direktorka Wikipedia Foundationa.
"Posledica toga je internet prepun rupa u sećanju - lokacija s kojih neugodni podaci jednostavno nestaju".
"Pravo na zaborav" podelilo je stručnjake i posvađalo aktiviste za zaštitu privatnosti s borcima za slobodu govora, koji tvrde da će ta presuda omogućiti ljudima ulepšavanje prošlosti.
Pretraživač Gugl, kojim se obavlja 90 posto pretraga u Evropi, do 18. jula primio je više od 90 hiljada zahteva za uklanjanje i prihvatio je više od polovine.
Mnogi kritikuju Gugl što objavljuje obaveštenje o tome da je neki link uklonjen pa time privlači pažnju i potiče nagađanja o tome ko je uklanjanje tražio.
Gugl odgovara da je to nužno kako bi se osigurala transparentnost, a Wikipedia je odlučila da objavi takva obaveštenjaa u interesu slobode govora i transparentnosti.