Pitanje ''odlučnosti'' turskog predsednika je sasvim validno jer je poznato da je Turska isto tako ''odlučno'' odbijala da u početku postane deo američke koalicije protiv Islamske države, jer su pripadnici ove terorističke grupe više meseci držali veliki broj turskih državljanja kao taoce. Naime, tokom prve velike ofanzive islamista iz Sirije u Irak sredinom juna, turski konzulat u Mosulu je pao a sa njim je i veliki broj turskih predstavnika i njihovih porodica otet.
Tek nedavno je došlo do puštanja svih 49 turskih državljanja, i to nakon ''dogovora'' turske vlade i pripadnike Islamske države.
I pored optužbi da je plaćen otkup za taoce, Erdogan je ovaj čin nazvao ''velikom diplomatskom pobedom''. No, sumnja se da je glavni razlog za puštanje taoca bila odluka turske vlade da se ne priključi koaliciji SAD protiv Islamske države, koju je u tom periodu u ime američke vlade organizovao državni sekretar Džon Keri.
Međutim, kako je pretnja po taoce nestala, Ankara je obećala svoju pomoć SAD. Ovde, pre svega, treba imati u vidu da je Turska najvažniji (i jedini) američki NATO saveznik u regionu, preko kojeg je upravo više hiljada stranaca prešlo u Siriju, kako bi se pridružili borbi protiv režima u Damasku.
Imajući sve ovo u vidu, Turska je ipak upozorila da neće oklevati da uzvrati na napad džihadista Islamske države, ako oni napadnu turske vojnike stacionirane u turskoj enklavi u Siriji. ''Apsolutno nećemo oklevati da odgovorimo ako se tako nešto tamo dogodi'', izjavio je Erdogan u Istanbulu, misleći pri tome na grobnicu emira Sulejmana, dede osnivača otomanske dinastije Osmana Prvog.
Međutim, kako je nedavno pisac Muslimanskog bratstva, sunit Navaf Kadimi, primetio:
''Svedoci smo ozbiljnosti organizacije ISIL u rušenju svih svetinja, hramova i grobnica, čak i onih koji se pripisuju prorocima i pratiocima jer su, po njima, manifestacije mnogoboštva. Međutim, kada je u pitanju hram dede turskih Osmanlija "Sulejman-paše", unutar Sirije i u oblastima pod kontrolom ISIL-a, ne samo da su se pripadnici ove grupe uzdržali od uništenja hrama, već su omogućili pristup turskih vojnika takvim svetinjama i pružili im zaštitu. Snage ISIL-a i danas štite ovaj hram i nisu ga uništili''.
Kadimijeva izjava za katarski list ''Al-Arabi Al-Jadid'', prošla je relativno neprimećena, ali bila je deo šireg teksta koji se bavio veoma važnim pitanjem: ''Kako je ISIL nastao?''. Tom prilikom je Kadimi izneo još jednu zaprepastujuću činjenicu prema kojoj je ''otac osnivač'' Islamske države Iraka i Levanta, saudijski biznismen Jasin al-Kadi, lični prijatelj predsednika Turske Redžepa Tajip Erdogana i njegovog sina Nekmetina Bilal Erdogana. Prema navodima zapadnih obaveštajnih agencija, ime ovog saudijskog biznismena se povezuje sa više organizacija u svetu koje se klasifikuju kao terorističke.
Pošto je Turska danas aktivan član koalicije protiv Islamske države, njeni vojnici su već neko vreme u pripravnosti u oblasti oko grobnice Sulejman-paše, zbog rizika da će ona ipak biti napadnuta. Generalštab turske vojske je čak dozvolio svojim vojnicima, koji se brinu o bezbednosti grobnice locirane 25 km unutar teritorije Sirije, da otvore vatru ako ih islamisti napadnu. Štaviše, prema novinskim izveštajima prošle nedelje, enklavu su već opkolili džihadisti Islamske države koji su takođe uzeli za taoce nekoliko desetina lakše naoružanih turskih vojnika.
To svakako komplikuje poziciju Ankare u anti-ISIL koaliciji. No, znajući politiku turske vlade prema situaciji sa taocima, može se pretpostaviti da će se Erdogan zalagati za još jednu ''diplomatsku pobedu'', kako bi se izbegli video snimci u kojima bi, sada već ozloglašeni, ''Džihadista Džon'' sekao glave zarobljenim turskim vojnicima. Međutim, ako je i postojala doza poverenja između vlade Turske i džihadista Islamske države, onda je sasvim jasno da je to poverenje danas dovedeno u pitanje.
Naime, ako je tursko ''ne učestvovanje'' u koaliciji bio glavni razlog za puštanje talaca, onda je kršenje ovog dogovora pokazalo da je poverenje islamista u vladu Turske bilo neosnovano. Da li je možda zato Erdogan praktično upozorio islamiste kada je najavio da će turski odgovor na svaku agresiju prema hramu biti odlučan? Čini se da je i njemu jasno da će ''izigrano poverenje'', pre ili kasnije, biti kažnjeno i da će prva meta biti upravo hram koji su, prema navodima Kadifija, do sada islamisti štitili.
U međuvremenu, izgleda da su SAD pokrenule svojevrsnu ''medijsku kampanju'' protiv Turske, kako bi svog najvažnijeg člana koalicije ''doveli u red''.
Predsednik Erdogan je već zatražio izvinjenje od potpredsenika SAD, Džozefa Bajdena, zbog njegove izjave da mu je Erdogan ''priznao'' kako je Turska dozvolila stranim borcima da pređu u Siriju. Erdogan je odmah porekao da je tako nešto rekao i izjavio novinarima da će Bajden za njega biti ''prošlost'' ako je ''ikada izgovorio te reči optužbe''.
Iako Bajdenove tvrdnje nisu daleko od istine, treba napomenuti i to da su od početka građanskog rata u Siriji zapadne države, predvođene SAD, aktivno podržavale opozicione grupe u Siriji iz kojih je upravo iznikla Islamska država. Turska, kao saveznik SAD ali i država koja se akitvno zalagala za pad režima u Damasku, imala je najvažniju ulogu u pružanju ove pomoći.
Ponašanjem Turske narednih dana moći ćemo jasnije da odgovorimo na pitanje koliko su ozbiljne pretnje koje predsednik Erdogan upućuje džihadistima Islamske države. Ako se desi da i ova najnovija pretnja završi kao samo još jedna fusnota u knjizi Erdoganovih političkih bisera, možemo zaključiti da je do nekog dogovora sa strane došlo. Ovde će biti zanimljivo saznati koje ustupke je Erdogan morao napraviti kako bi ''povratio poverenje'' islamskih ekstremista.
Ako pak dođe do bilo kakve egzekucije turskih vojnika ili napada na enklavu, sasvim je realno očekivati da će turski odgovor značiti potpunu vojnu odmazdu.
Pogledajte još: Velika koalicija naroda protiv Islamske države - Džihadisti sve bliže turskoj granici - Pet činjenica o brutalnoj IS koje niste znali.