Njih dvoje su se znali čak pet godina, do kojih su četiri bili zajedno u vezi. Upoznali su se kada je ona došla iz istočne Evrope na studije u Ameriku, a čim je upisala fakultet preselila se kod njega. Planirali su svoje venčanje i sve je teklo savršeno.
Mesec dana pre nego što je trebalo da se uzmu, saznali su da je trudna i bili su malo iznenađeni, jer su generalno vodili računa, ali nisu isključili mogućnost da se ipak može omaći. Svakako, bili su srećni i nastavili su planiranje venčanja.
Međutim, nakon večanja stvari su počele da se menjaju. Ona je počela da se ponaša čudno i distancirano, sve do dana kada mu je priznala da dete možda nije njegovo. Sve vreme je plakala i izvinjavala mu se, uveravajući ga da ga voli i on joj je poverovao.
Ispostavilo se da je jednom izašla s drugaricama na žurku, napila se i spavala s nepoznatim čovekom. Nije čak znala ni kako se zove, a jedva se sećala i kako je izgledao. Rekla mu je da se svaki dan kaje što je to uradila.
Tražio je da urade test očinstva i ona je pristala. Molila ga je da joj obeća da će ostati zajedno ako se ispostavi da je beba njegova, pa je na kraju popustio i obećao joj. Rekla mu je da mu je sve to ispričala zato što ga voli i zato što je znala da bi mogao da joj oprosti. Test očinstva nije bio jeftin i na kraju se ispostavilo da on nije otac.
Deo njega ju je voleo i znao da i ona voli njega, a drugi deo nije mogao da podnese sve što se desilo. Otišao je u crkvu da razmisli o svemu i dugo se molio Bogu za pomoć, dok su mu u jednom momentu prišao stariji par i upitali ga šta ga muči. Briznuo je u plač i ispričao im sve. Rekli su mu da treba da joj oprosti i prihvati dete ako je zaista voli. Takođe su mu rekli da bude jak i da bude uz nju jer joj je sada najpotrebniji.
Razmišljao je savetima ovog divnog para i iznenada osetio kako ga obuzima unutrašnji mir. Od tada je prošlo nekoliko godina i on je sada u srećnom braku i otac prelepe devojčice koja uskoro kreće u vrtić.