Živite po nekim ustanovljenim pravilima i ne pitate se da li su istiniti, a njihovo dejstvo zapravo može biti placebo efekat. Posle čitanja narednih primera, biće vam neverovatno da se nikada niste zapitali da li su istiniti. Evo odgovora.
Zimi ne treba da vežbate napolju. Ova konstatacija je netačna, jer osim što ćete sagoreti više kalorija nego kad je lepo vreme, već će vam endorfin skočiti zato što ste na svežem vazduhu.
Nije tačno da se zimi sve alergije smire. Nema sezonskih alergena poput polena ili ambrozije, jer one kao i sve ostale vrebaju i zimi, a pogotovo prašine i alergije od životinjskih dlaka. Zimi se obično ređe i provetrava, čime se stvara pogodno tlo za alergije.
Neistina je takođe da nam zimi nije potrebna krema za zaštitu od sunca, jer smo tada još više izloženi sunčevim zracima. Sneg i led reflektuju svetlost, a zimi ne bi trebalo da uznemirujute lice. Stoga, neka vaša krema bude sa odgovarajućim faktorom zaštite, savetuje menshealth.com.
Činjenica da se telesna toplota gubi prilikom nenošenja rukavica delimično je tačna. Veliku količinu toplote gubite preko glave, jer nije bez razloga da se zimi nose i kapa i šal i rukavice.
Mračniji dani svakako ne pomažu, ali sami po sebi neće izazvati depresiju. Ono što je mnogo opasnije je histerija izazvana praznicima, rokovi za završetak velikih poslova koji treba da se privedu kraju krajem godine, stres zbog izdataka oko Nove godine i sl.
Činjenica da će nas čašica alkohola utopliti nije istinita. Alkohol stvara privid toplote iznutra, ali zato što krv zapravo struji u suprotnom smeru - ka površini kože, udaljavajući se od unutrašnjih organa. To zapravo znači da naša unutrašnja temperatura tela opada posle konzumiranja alkohola. Osim toga, alkohol umanjuje sposobnost tela da drhti, pa vam se zbog toga čini da on i greje.