- Grad Beograd je bio inicijator donošenja novog Zakona o stanovanju jer se svakodnevno suočavamo sa problemima u stambenim zgradama. Zato je donošenje ovog zakona najviše u interesu građana koji žive u stambenim zgradama i daje nam osnov da mnoge probleme rešimo. Ovaj zakon je primer kako Vlada i grad Beograd rade zajedno u korist građana – rekao je Vesić.
On je objasnio "da ako Zakon treba da se objasni u jednoj rečenici tada je ona da se uvodi red u održavanju stambenih zgrada".
– Novim zakonom je predviđeno da svaka zgrada predstavlja stambenu zajednicu koja će imati obavezu da održi skupštinu i izabere upravnika zgrade. Upravnik zgrade će biti jedan od stanara i radiće poslove koje je do sada radio predsednik skupštine stanara ali i mnoge druge. Zgrade koje imaju manje od pet stanova ne moraju da održe skupštinu stambene zajednice ali moraju da imaju poseban međusobni ugovor kojim regulišu održavanje stambene zgrade - rekao je Vesić i najavio uvođenje Registra stambenih zajednica koji vode jednica lokalne samouprave i Agencija za privredne registre.
I VAŠA ZGRADA MOŽE DA IZGLEDA OVAKO: Potrebno je samo da podnesete zahtev!
- To će biti javna, elektronska baza podataka i dokumenta o svim stambenim zajednicama.
Moći ćete da angažujete profesionalnog upravnika zgrade
Stambene zajednice, koje to žele jer to nije obaveza već mogućnost, mogu da angažuju i profesionalnog upravnika zgrade. Registar profesionalnih upravnika, jer da bi se neko bavio ovim poslom mora da ispuni zakonske uslove, vodiće se u Privrednoj komori Srbije.
Ukoliko stambena zajednica ne formira skupštinu stanara i izabere upravnika jedinica lokalne samouprave postaviće prinudnog upravnika zgrade koji će donositi sve odluke u vezi sa održavanjem zgrade.
Prinudni upravnik će rukovoditi zgradom samo dok vlasnici ne konstituišu skupštinu stambene zajednice i ne izaberu upravnika koga oni žele – rekao je Vesić i dodao da posle usvajanja zakona ”nijedna stambena zgrada u Beogradu neće biti bez održavanja”.
Danas imamo više hiljada zgrada u Beogradu koje niko ne održava što znači da se ne peru, ne održavaju se lifitovi i ne čuvaju se. Život u tim zgradama je praktično nemoguć a ima i bezbednosnih problema. Sada, posle usvajanja novog zakona to neće biti moguće i svaka zgrada će biti održavana – kazao je Vesić.
On je rekao ”da se stambenoj zajednici, kao organizaciji vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, daje puno svojstvo pravnog lica, čime je stambenoj zajednici omogućeno da bude ravnopravni nocilac prava i obaveza u pravnom saobraćaju. Time je stambena zajednica u mogućnosti da se pojavi u svim pravnim odnosima radi lakšeg obezbeđivanja upravljanja i održavanja zgrade, kao i sredstava za finansiranje radova na održavanju zgrade.”
Vesić je dodao da je novim zakonom ”stambenoj zajednici omogućeno da jednostavnije donosi odluke i sprovodi ih u praksi”.
- Uveden je kvorum za održavanje sednice, kvorum za ponovljenju sednicu, većina za odlučivanje u redovnim poslovima kao i većina za odlučivanje za vanredne poslove, čime se pojednostavio i učinio efikasnijim dosadašnji sistem odlučivanja koji je bio komplikovan za primenu. Više ne postoji "jednoglasno odlučivanje" u stambenim zajednicama što je bilo pravo "veta" zbog čega se dešavalo da čitava zgrada ne može da reši problem jer se jedan vlasnik stana inati, rekao je Vesić i dodao da to znači da će odluka doneta na skupštini stambene zajednice važiti za sve stanare.
- Omogućeno je glasanje u pisanoj formi i putem punomoćja a regulisane su situacije u slučaju da je vlasnik stana nepoznat, odnosno nedostupan kao i situacije kada su stanovi izdati u zakup čime su otklonjeni brojni problemi u praksi – rekao je Vesić.
Održivi razvoj stanovanja je u javnom interesu
Zakon utvrđuje da je u javnom interesu održivi razvoj stanovanja, kao i upravljanje i održavanje zgrada u cilju sprečavanja štete za treća lica i njihovu imovinu.
Definiše se šta je održivi razvoj stanovanja koji predstavlja usklađivanje aspekata ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine u oblasti unapređenja uslova stanovanja građana i očuvanja i unapređenja stambenog fonda, uz istovremeno unapređenje energetske efikasnosti, smanjenja negativnih ticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa.
Vesić i dodao da je uveden ”javni interes u održavanje stambenih zgrada”. Pošto stambene zgrade potpuno pripadaju vlasnicima stanova, uključujući fasadu, lift, zajedničke prostorije i krov, grad Beograd do sada nije mogao, bez kršenja zakona, da recimo ulaže novac u uređenje fasada.
- Sada je stvoren osnov da se u budućnosti kreiraju zajednički programi grada i stanara za uređenje fasada na osnovu kojih bi grad obezbedio manji deo novca a vlasnici stanova bi svoj deo platili uz višegodišnju otplatu.
Goran Vesić je rekao da je veoma zadovoljan zato što je novim zakonom uređena oblast ”hitnih intervencija u zgradama”.
– Zvuči neverovatno ali nam se dešava da ne možemo da otklonimo ozbiljan kvar u zgradi kada pukne vodovodna cev ili grejanje jer vlasnik stana u kome se kvar desi ne dopušta našim ekipama da poprave kvar!? I tako zbog njegovog hira trpi čitava zgrada” - rekao je Vesić i dodao da je sada ovaj problem rešen je jer "propisano da se radovi hitnih intervencija radi sprečavanja nastanka štete po život ili zdravlje ljudi kao i imovinu veće vrednosti vrše u javnom interesu".
– Tako je omogućena intervencija organa javne vlasti radi sprečavanja štete po život i zdravlje ljudi, koja može nastati usled neodržavanja – rekao je gradski menadžer Goran Vesić.