Ono što je nekada bila naučna fikcija, sada je realnost. Zahvaljujući napretku mašinskog učenja, danas kompjuteri mogu prevesti usmene i pisane razgovore, prepoznati fotografije i lica ili jednostavno biti vaši lični asistenti. U pozadini sve većeg prisustva veštačke inteligencije u našem svakodnevnom životu, postavljaju se brojna pitanja, prvenstveno socijalne, etičke i bezbedonosne prirode.
Veoma važnu ulogu u napretku veštačke inteligencije zauzeo je razvoj moždano-kompjuterske interfejs tehnologije (BCI). Bazirana je na kolaboraciji između mozga i uređaja, omogućavajući moždanim signalima da šalju upute za određenu spoljnu aktivnost. Praktično rečeno, uz pomoć BCI tehnologije možemo kontrolisati mašinu svojim mislima. Jedan takav tipičan primer je humanoid Baxter, koga je MIT-ova labaratorija za računarstvo i veštačku inteligenciju osposobila da u realnom vremenu prima savete direktno iz ljudskih moždanih talasa.
ROBOTI ĆE NAM UKRASTI POSLOVE: Kako će veštačka inteligencija prevazići ljudski intelekt?
Ipak, čini se da trenutno najveće koristi od razvoja i primene BCI tehnologije ima medicina. Tretiranje teških stanja kao što su povrede kičmene moždine i cerebralna paraliza sve češće se vrše uz pomoć stimulacije moždanih aktivnosti. Nedavno je ostvaren uspešan pionirski zahvat u tretiranju kvadriplegije, gde je omogućeno pacijentu da pomera ruku svojim mislima.
Neki od najpoznatijih sistema veštačke inteligencije, kao što su prepoznavanje govora na smart telefonu ili Guglov automatski prevodilac su rezultat tehnike neuronskih mreža. Zapravo, ovakav pristup AI je danas poznat pod nazivom duboko učenje, predstavljajući skup algoritama mašinskog učenja za obučavanje slojevitih struktura. Podizanje na nivo samostalnog učenja kompleksnih karakteristka, nesumnjivo predstavlja krucijelnu etapu u daljoj evoluciji veštačke intelignecije.
Veštačka inteligencija još uvek nije zavladala svetom, ali zato ovu igricu RAZBIJA (FOTO)
Inteligentni informacioni sistemi su umnogome poboljšali i olakšali naše živote. Može se reći da smo još uvek u zoni komfora kada su u pitanju jasna definisanja granice između nas i njih. Ipak, iza horizonta sve glasnije se čuju pitanja: Kako će AI uticati na ljudsko ponašanje? Kako ćemo kontrolisati kompleksne AI sisteme? Da li smo zaista bezbedni i koliko je privatnost ugrožena?
Najpoznatiji živi fizičar Stiven Hoking jedan je od najglasnijih kada su u pitanju upozorenja na moguće posledice (pre)velikog razvoja veštačke inteligencije, smatrajući da bi se zbog naše spore biološke evolucije teško mogli nosili sa tako naprednim sistemima. Sličnog stava je i Bil Gejts.
Dramatično upozorenje ASANŽA: Kako će VEŠTAČKA INTELIGENCIJA pokoriti ČOVEČANSTVO! (VIDEO)
Na kraju svih pitanja, možda je i ključno ono etičko: ukoliko imamo robota koji može da misli i dela prema svom nahođenju, da li jednom takvom eventualnom entitetu treba dati prava? Pitanja prava već su sama po sebi kontroverzna i sa aspekta pojedinih ljudskih prava, zahtevajući precizne činioce za njihovo utvrđivanje. Ukoliko u vremenu koje dolazi ne utvrdimo jasne okvire za definisanje takvih veštačkih sistema, ovo pitanje će biti jedan od najvećih kamena spoticanja.
Većina AI istraživača su promeljivog stava kada je u pitanju krajnji domen veštački inteligentnih sistema, kako u pogledu njihovih mogućnosti, tako i u vremenskoj odrednici. Slaba veštačka inteligencija je već svuda oko nas, ali njen krajnji cilj je dostići jaku inteligenciju koju, zasad, samo viđamo u popularnim fikcijama. Međutim, čak ni u pogledu njenog izgleda, AI istraživači nemaju ista predviđanja.
Mnogi eksperti smatraju da su najbolja moguća AI dostignuća ipak decenijama daleko. Prvenstveno jer takva dostignuća zahtevaju i uporedni razvoj alata njihove kontrole, a ujedno naše bezbednosti. Iz sadašnje perspektive nemoguće je predvideti sve posledice van okvira spekulacija.