Slaboosvetljenim podzemnim prolazom odzvanjao je zvuk Janinih štikli i ljutiti Radov glas (bog je svedok, teško ga je slušati i u normalnom tonalitetu).
- Nemam pojma zašto sam i krenuo. Gde, zapravo, idemo?
- Opusti se, Radec, ovo je naša noć, a i imamo razloga za slavlje – unapređen si.
- Ma daj, osećam se kao pregaženi ker.
- Videćeš, ovo je naša noć...
- Da, kako da ne...
Jana je uporno pokušavala da održi pozitivne misli i da izbavi druga iz bedaka. Glupost je što se prepustila tom nemogućem poduhvatu. Ako je iko dobro poznavao Rada Protića to je bila ona. A njegove depresivne faze, samo su mogle proći same od sebe i uvek ih je prekidalo nekakvo filmsko razrešenje. U tom trenutku se setila njegovog razgovora za posao na koji je otišao mortus pijan i u sjebu a kategorije, ali je nekako kao i uvek umetnošću reči ili nekom urođenom srećom, prošao i dobio radno mesto.
Radove misli su bile već na drugoj strani. Već duže vreme je osećao bol u sebi, ona mu čak nije dozvolila da maksimalno proživi radost dugoočekivanog unapređenja. Nikako nije želeo da ta bol pređe u naviku. Razmišljao je o nastupajućem periodu ozarenosti, znao je da će on doći. Ali kada?
Nemirne misli prijatelja na trenutak je prekinula prejaka svetlost noćnog kluba, koji baš i nije delovao noćno.
- Smesta izlazimo odavde, Radec. Toliko je svetlo da ne bih smela da pogledam nekog tipa, a kamoli da se sa njim njušim ili poljubim.
- Svejedno mi je...
Jana Sekulić bila je poznata po svojoj nasušnoj potrebi – muškarcima. Svaki njen izlazak bio je poput transfuzije krvi čoveku na samrti. Litar flerta, litar koketerije i pola litra poljubaca i živa je narednih pet dana. Bila je već skoro tri godine u ozbiljnoj vezi sa Stankom, a godinu i po sa Pavlom. Da bila je to jedna od onih retkih žena sa više života u sebi, a jednim srcem. Radec nikada nije u potpunosti razumeo svoju drugaricu niti je podržavao njen način života, ali mu je zato u glavi bio zadatak – samo je sačuvaj od nje same ili od jednog od njenih momaka.
Drugi klub je još manje obećavao. To je, zapravo, bila nekakva rupčaga sa mnoštvom uparađenih žena i muškaraca u nezasitoj želji da alkoholom i geganjem nađu smisao u svom besmislu. Celim mestom brzinom epidemije svinjskog gripa širile su se reči turbo-folk hita.
Druga destinacija je napuštena mnogo brže nego prva. Bez uspeha su pokušavali da na bilo kom mestu pronađu skrovište – utočište; naliti se, izđipati, pa polako kući... Uslovi za provod nisu bili neispunjivi, ali nigde im đavo nije dao mira ili bolje reći pozitivnog nemira. Lutanje je prekinula Svetlana. Pokupila ih je taksijem. Počela je svoju besedu, a vozačevo prisustvo nije bilo nikakav problem.
- Samo da znate prekinula sam seks kada sam se setila da sam vam obećala da ćemo zajedno izaći da proslavimo Jokčevo unapređenje.
Istina je bila sasvim drugačija. Svetlana nikada ne napušta muškarca, a naročito ne u pola čina. Ubrzo su Jana i Rade saznali u kom grmu leži zec. Miroslav, Svetlanin dečko zaspao je tokom akcije. Horizont Cecinih očekivanja bio je izneveren – po srpski – popizdela je, pa je rešila da obavi svetu prijateljsku dužnost.
Dok su ulazili u prostorije noćnog kluba ''Vitraž'', sva tri prijatelja prožela je nekakva pozitivna vibracija. Zauzeli su tradicionalno mesto na galeriji, nazdravili i prepusti li se pesmi, plesu i uskomešanim mislima.
Svetlana je u masi ljudi pokušavala da pronađe Velimira. Gde Mića stane, Velja produži – često je u šali govorila. Odgovorno je tvrdila da su muškarci svinje i da ih treba varati, pre nego što oni načine preljubnički čin u žensku nekorist.
Rade se prepuštao neočekivanoj erupciji optimizma u sebi. Igrao je sve do trenutka dok ga pesma nije setila na ono što je potiskivao. Prošlo je već mesec dana od njegovog raskida sa Ivanom. Bila je to jedna od onih ljubavi koje imaju dobru tendenciju da uspeju, ali su zapravo neostvarene i zbog te činjenice nikada završene. Radec nikada nije umeo da voli sa pola srca, davao se u potpunosti i vrlo često zbog toga napuštao ili bio napušten. Nije samo pesma terala do vraga neočekivano stečeni optimizam, već i poznati miris parfema. Počeo je da šapuće uvežbanu tehniku za proterivanje sjebatitis misli.
Zavodljivm osmehom i pokretima Jana je pozdravljala muške poglede. Uživala je u njima i predavala im se svim bićem. Znala je u dubini duše da će promena doći. Janče nije bila od delatnih ljudi. Prepuštala se životu, pod parolom – sve će se samo rešiti. Znala je da njena dva muškarca nisu ono što ona želi, čak ni kada bi ih spojila u jednog. Čekala je trećeg – onog pravog. Jer, zaboga, prava ljubav se ne traži, ona se čeka.
Zazvonio je Cecin telefon. Brzo je pokupila svoju torbicu pozdravila se i nestala brzinom svetlosti. Da li je to bio poziv od javnog ili tajnog tipa, saznaće se uz jutarnju grupnu kafu.
Pred fajront dvoje prijatelja se uputilo ka podzemnom prolazu gde je priča počela. Jana je čvrsto zagrlila Radeca, pošto je primetila nemir na njegovom pijanom licu.
- Uvek se setim one rečenice – ako ti je nešto u mislima, znači da je još uvek vredno truda.
- Ne seri.
Veštačku svetlost ulične rasvete ubrzo je zamenilo izlazeće sunce - novi dan stupa na scenu.