Veći deo ostavio je u amanet Zoranu Jovanoviću, koji se o njemu brinuo tokom bolesti, dok je Narodnoj biblioteci Srbije zaveštao sva izdanja koja nije posedovala – oko 660 knjiga. Njegova poslednja želja da njegove knjige budu sačuvane u najvećoj riznici pisane reči u Srbiji konačno je ispunjena.
Kako piše "Kaleidoskop", Jovan Ćirilov se o svom "blagu" brinuo posvećenošću jednog bibliotekara. Bile su sistematizovane po unutrašnjem Jovanovom redu, koji nije imao smisla nikom drugom osim njemu.
- Svaki zarađeni dinar trošio je na knjige, s puta bi donosio pune kofere raznih naslova - kaže Jovanović, pozorišni reditelj, glava jedinog romskog teatra na Balkanu Suno e Romengo (nažalost ugašenog), za "Kaleidoskop".
Među njima je i prvo Jovanovo delo "Laste", zbirka nikad objavljenih pesama. Zrele i poučne stihove skupio je i ukoričio njegov nastavnik, očaran talentom tada desetogodišnjaka. Iskucane na finom papiru, danas su vrsta relikvije. Zato Zoran namerava da ih baš takve konačno objavi i pridoda spisku publikacija Ćirilova. Što romana, što eseja, antologija, prevoda...
Međutim, nešto će učiniti protivno Jovanovoj volji i ljubomornom odnosu prema knjigama. On je namerio da ih „oslobodi iz zatvora“, ponukan jednom rečenicom glumice Rade Đuričin da je knjiga jedino vredna kada se čita! Zoran će i ostatak knjiškog blaga da prepiše legatu koji namerava da osnuje u čast jednog od najvećih erudita na ovm prostorima.