Legendarni sarajevski bend Nervozni poštar ponovo je u akciji! „Poštari“ su se okupili i snimili novi album, jednostavnog imena „Nervozni poštar 2017“, a predstavljajući nove pesme publici, stigli su i do Beograda, u kojem će u subotu održati koncert, u klubu „Božidarac“. Mikrofon je ponovo u rukama Nusreta Dolčanina Nukija, u bend se vratio i basista originalne postave, Dragan Đurđelija, a tu je i neizostavni Fadil Šabović, idejni tvorac benda i autor gotovo sve muzike i svih tekstova Nervoznog poštara.
Nažalost, preostala dva člana postave iz osamdesetih, gitarista Nikola Mitrović Nidžo i bubnjar Šukrija Arslanagić nisu više među nama, ali tu su novi članovi: gitaristi Siniša Cekić i Dušan Kolarević, bubnjar Dušan Simić i klavijaturista i harmonikaš Goran Mladenović.
VELIKAN ZAVRŠIO KARIJERU: Danijel Dej Luis posle ovog filma više neće glumiti (VIDEO)
Originalna, vesela i otkačena grupa, osamdesetih godina prošlog veka ostavila je neizbrisiv trag spojivši narodnjački vokal i hevi metal rifove, u kombinaciji sa živopisnim, duhovitim tekstovima. Ovaj spoj, tada potpuno neočekivan, nije ostao samo kuriozitet, već je potpuno prodisao i hitovi su počeli da se ređaju. Širom Jugoslavije, fanovi su padali u hevi sevdah, kakav nije mogao da iznedri niko osim Nervoznog poštara, ili bar ne na takav način...
Novim albumom „poštari“ su obradovali stare fanove i krenuli u poteru za novim obožavaocima, a tim povodom razgovarali smo sa Nukijem i Draganom, koji su nam smesta objasnili da je upravo Nuki bio glavni „krivac“ za njihove nove poduhvate.
Dragan: Da nije bilo njega, ne bi bilo ništa od ovoga. Bio je baš uporan, ubeđivao nas je jedno dve godine.
Nuki: Ja sam navaljivao i navaljivao i navaljivao...
UGLAVNOM O KRNTIJAMA: Ovo su najduhovitije domaće rok i folk PESME o KOLIMA I VOŽNJI! (VIDEO)
Dragan: On je bio navaljivator!
Nuki: Da nisam pričao sa narodom, sa fanovima, i da nisam procenio da bi to bio pun pogodak, ja ne bih navaljivao. Ja sam shvatio da mi moramo da se vratimo narodu i našoj publici, jer nas ljudi vole.
Dragan: Ma, on je nas poželeo, nije mogao da živi bez nas! Nemoj da foliraš ljude! Šalim se... Ja mu nisam vjerovao, ali kad sam pročitao sveže komentare na internetu, shvatio sam da se sve to i dalje sluša.
Dragan: Trudili smo se da bude tako! Kada smo Fadil i ja razgovarali o tome kakav bi to album trebalo da bude, zaključili smo da treba da se vratimo na izvor. Da bude u tom fazonu. Publika će oceniti koliko smo uspjeli. Prve reakcije su vrlo pozitivne.
Nuki (prekida pitanje): I sad smo! Nama je još Jugoslavija u srcu! (lupka se šakom po grudima)
Dragan: Što kaže Nuki, nama je to u srcu. Država se raspala, ali mi je i dalje nosimo u sebi, i živimo sa tim.
Dragan: Ne! Nismo ni slutili... Naša grupa se u startu zvala Galeb. Svirali smo narodnu muziku po restoranima. Ali, osim narodnjaka, među nama je bilo i rokera. Ja sam pre toga bio sa Fadilom u rok grupi Ponoćna svjetla. Ja sam njemu pustio snimke naših narodnjačkih svirki, a on je već ranije imao ideju za Poštara. Kad je to čuo, otišao je kući i posle dva mjeseca došao je sa gotovim pjesmama za naš prvi album.
Nuki: Duboko je razmislio! (smeh)
Dragan: Fadil je uz narodnjačko pevanje uveo rif gitaru, distorziju do kraja... Nama je to bilo normalno. Ali, izdavačke kuće nisu imale mnogo sluha za to. Nijedna nije htela da objavi osim Jugotona. Njima je to godilo, pošto se u Zagrebu više slušala zabavna muzika. Onda je usledila i senzacija kada smo pobedili na Ilidžanskom festivalu narodne muzike, ali su nastupili novi problemi. Tek što smo zakazali turneju, grupu je napustio naš prvi pevač, Rule (Rustem Nezirović Rule, pevao je na prvom albumu NP „Vazda gazda“ iz 1985. i na albumu „Gas-gas“ - prim.aut.)
Dragan: Da, on nije vjerovao u to.
Dragan: Teške su probe bile! Teško se Rule uklapao. Ali nekako se uklopio…
Dragan: To je bio šok, to što nas je Rule napustio! Imali smo album, i pobedu na Ilidži i trebalo je da krenemo na turneju, kad je Rule napustio grupu. Srećom, brzo smo našli Nukija. On je bukvalno za petnaest dana morao da nauči pesme pred naš polazak na turneju.
Nuki: Oni su čuli za mene jer sam ja po Sarajevu pravio dobre poslove. U svakom restoranu u kojem sam pjevao, bilo je krcato. I gdje god bih otišao na drugo mjesto, ta raja bi sva došla za mnom. Baš su me voleli! Onda su oni svratili u jedan restoran da me čuju. I kažu: „Nuki, možeš li da otpjevaš neke Šabanove pjesme?“ Hteli su da čuju kako će to da izgleda, da me testiraju. A ja sam u to vreme obožavao Šabanove pjesme. Posle su me pozvali za njihov sto. „Dođi, nešto da pričamo.“ I pitaju me: „Jesi ti slušao onu pjesmu Šeher, šeher Sarajevo što je napravio Nervozni poštar?“ Ja kažem: „Kako nisam! To ono sa gitarama! Ajoj!“ A oni kažu: „To smo mi napravili!“ Ja kažem: „Ma, nemoj zaje**ati!“ Onda su mi rekli: „Imali smo, znaš, nekih problema sa pjevačem. Hoćeš li ti da pođeš sa nama do Ilidže, da te čujemo!“ Tako je počelo.
Dragan: Nuki je tada bio mlad. Duga kosa. Zvoncare pantalone. Momak nasmejan, prijatan, pozitivan! A kad smo čuli kako pjeva Šabana, odmah smo rekli: „To je to!“ A repertoar je vrlo brzo savladao. Svaka čast svakome, ali Nuki je jedini pravi pjevač Nervoznog poštara. To je moje mišljenje. Jer, on to osjeća. I zna da iznese pjesmu onako kako treba.
Nuki: Hvala ti, Gago! (smeh)
Dragan: Mi smo bili kafanski bend. Mislili smo: Sad ćemo mi da snimimo album, pa ćemo da uradimo lijepo velike plakate, pa kad dođemo mi da sviramo u neki ekskluzivan restoran, pa im zveknemo cifru duplo veću, a oni plate, i tako… (smeh) To nam je bio fazon! Ali otišlo je mnogo dalje nego što smo zamišljali…
Dragan: Bili smo nešto nezamislivo u to vrijeme. Ja sad kad vratim film na Ilidžanski festival, ne znam da li su bili veće budale oni iz Jugotona koji su nas prijavili za to takmičenje, ili mi, koji smo prihvatili da idemo. To je kao kad bi na godišnji koncert klasične muzike u Beču upali rokeri i metalci i počeli da razvaljuju… I nismo bili miljenici medija. Možda bi se moglo reći i da smo bili na crnoj listi. Tako da, jeste, zaista je bilo kao u pjesmi koju si pomenuo.
Nuki: Nisu znali gdje da nas svrstaju.
Dragan: Jesmo, pričali smo. Dosad bismo imali 15 ili 20 albuma… Rat nas je razdvojio… (Dragan i gitarista Nikola Mitrović tokom rata su prebegli u Srbiju – prim aut.) To nismo mogli izbeći, niti smo bili krivi...
Nuki: Ja mislim da bismo bili u vrhu.
Nuki: Da, Fadil piše istinite pjesme.
Dragan: Jeste. Postojao je. Da li se baš zvao Zajko, ne znam. To Fadil zna. Ali zaista je postoja taj pjevač koji je opisan u tom tekstu.
Dragan: (smeh) Ne znam za ostale. Ja jesam. To je ono što vučeš iz detinjstva. Danas klinci imaju druge zanimacije, a mi smo gledali kaubojske filmove.
Dragan: Onako kako ih mi radimo, na naš način, definitivno ima. Na novom albumu imamo „Sevdahom sam goru okitio.“ Prve reakcije su pozitivne.
Dragan: Ne, nisam njih slušao. Slušao sam „Sevdah reunion bend“. Oni to simpatično rade.
Nuki: Treba to gurati i u ovom vremenu. Moraju se malo gurati sevdalinke i omladini, da se ta tradicija ne zaboravi.
Dragan: Bili su nam predgrupa u Zagrebu, pre dosta godina. Meni je to simpatično. Oni fino to rade. Imaju svoju publiku. Ja im držim palčeve, samo neka guraju. Sviđaju mi se, i drago mi je da mladi ljudi imaju neke snove, da u to veruju i da se trude da to iznesu. Uvek ću to podržavati.