Supruga Bate Stojkovića, Olga Stojković, otkriva da mu je pozorište bilo na prvom, kafana na drugom, a kuća na trećem mestu.
Nije je, kako kaže, to nešto naročito bolelo, jer je i sama znala šta znači živeti u pozorištu – bila je inspicijent.
A u pozorištu su se i upoznali.
- Sve mi je bilo jasno i nisam mu prigovarala. Teško je, uopšte, pratiti jednog glumca i deliti život sa njim, naročito sa glumcem kakav je bio Bata. Nisam filozofirala, bila sam, prosto, uvek tu - kaže ona
Batin svakodnevni život, kaže Olga Stojković, izgledao je kao na fabričkoj traci.
Snimanje filma “Ko to tamo peva”, za Olgu Stojković je pravi primer nemaštine u kojoj su nastajali filmovi koji danas čine bogatstvo srpske i jugoslovenske kinematografije.
Zbog replike “Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda”, umalo je dobio zapaljenje pluća.
- Nisu imali čime ni da ih zagreju. Sećam se da mi je Bata pričao kako nisu imali čime da ga ogrnu kad je pao sa mosta u reku. Tadašnjim glumcima jedino je bilo važno šta će da igraju, jer novac, ni u tim filmovima koji su ostali zanavek, nikada nije bio veliki.
Bata je govorio: Ne možete toliko dobro da me platite, koliko bih ja besplatno igrao. Ako vam se i dopadne to što uradim, platite nešto na kraju ", seća se njegova supruga.