Zašto je 16. januar važan datum za Srbiju?
Referendum na kojem će birači odlučivati o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, raspisan je za 16. januar 2022. godine.
Odluka o raspisivanju referenduma je donesena posle sednice parlamenta na kojoj su poslanici izglasali su Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava čije usvajanje omogućava promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
PREDSTAVLJANJE REZULTATA RADA MINISTARSTVA ZA BRIGU O SELU! KRKOBABIĆ: Neophodna je nova teritorijalna organizacija Srbije
PREDSTAVLJANJE REZULTATA RADA MINISTARSTVA ZA BRIGU O SELU! KRKOBABIĆ: Neophodna je nova teritorijalna organizacija Srbije
OBILAZAK VAZDUHOPLOVNOG ZAVODA "MOMA STANOJLOVIĆ" Treće povećanje plata za pripadnike Vojske (FOTO)
OBILAZAK VAZDUHOPLOVNOG ZAVODA "MOMA STANOJLOVIĆ" Treće povećanje plata za pripadnike Vojske (FOTO)
PREDSEDNIK REPUBLIKE NAJAVIO VELIKI PLAN ZA BUDUĆNOST SRBIJE: Ovaj deo zemlje će biti neprepoznatljiv
PREDSEDNIK REPUBLIKE NAJAVIO VELIKI PLAN ZA BUDUĆNOST SRBIJE: Ovaj deo zemlje će biti neprepoznatljiv
PREDSTAVLJANJE REZULTATA RADA MINISTARSTVA ZA BRIGU O SELU! KRKOBABIĆ: Neophodna je nova teritorijalna organizacija Srbije
OBILAZAK VAZDUHOPLOVNOG ZAVODA "MOMA STANOJLOVIĆ" Treće povećanje plata za pripadnike Vojske (FOTO)
PREDSEDNIK REPUBLIKE NAJAVIO VELIKI PLAN ZA BUDUĆNOST SRBIJE: Ovaj deo zemlje će biti neprepoznatljiv
Raspisivanju referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu 25. novembra, kada je ukinut cenzus, odnosno pravilo da je neophodno da 50 odsto upisanih birača izađe na glasanje.
Referendum se sprovodi, a narodna inicijativa ostvaruje u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije. Prilikom sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative poštuju se Ustavom zajemčena ljudska prava i slobode, a naročito sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na obaveštenost. Pravo izjašnjavanja na referendumu i pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica, na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak. Građani se slobodno izjašnjavaju na referendumu i slobodno opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi.
Sada će biti dovoljna većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje kako bi referendum bio uspešan, stoga se pozivaju svi građani Republike Srbije da izađu i glasaju za izmenu Zakona o referendumu.
Za šta građani glasaju na referendumu?
Građani se na referendumu izjašnjavaju isključivo o odredbama koje se odnose na pravosuđe, izbor sudija i tužilaca. To su jedine odredbe u Aktu o promeni Ustava, dok druge odredbe Ustava nisu predmet referenduma.
- Promenom Ustava predviđeno je ukidanje prvog izbora sudija na tri godine. Sudijska funkcija je stalna i traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.
- Sudije više neće birati Narodna skupština Republike Srbije, već Visoki savet sudstva. Ovo telo čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više ne učestvuju u izboru sudija.
- Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Glavni javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih zamenika javnih tužilaca.
- Glavne javne tužioce i javne tužioce više neće birati Narodna skupština Republike Srbije, već Visoki savet tužilaštva koji čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
- Cilj donošenja Akta o promeni Ustava Republike Srbije jeste da se obezbedi bolja zaštita prava građana, brže i efikasnije sudstvo, veća nezavisnost i odgovornost sudstva, veća samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, i jačanje vladavine prava.
- Građani se na referendumu izjašnjavaju isključivo o odredbama koje se odnose na pravosuđe, izbor sudija i tužilaca. Svi ostali članovi Ustava, kao i preambula, nisu predmet izjašnjavanja i one ostaju nepromenjene.
Zbog čega sada Srbija menja Ustav?
Proces tzv. skrininga, odnosno provere pripremljenosti države kandidata za članstvo u EU, pokazao je još 2014. godine da je pravosuđe na udaru pritisaka, posebno zakonodavne i izvršne vlasti. Usvojen je Akcioni plan za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava). Čak iz same Vlade, u predlogu za promenu Ustava, priznaju da postoje problemi kod odredaba koje normiraju sudove i javna tužilaštva, kao što su nesistematičnost i nedoslednost.
Izmene su potrebne radi poboljšanja pristupa pravdi građana, bez obzira na dogovore u procesu pristupanja EU.