Netanjahu vodi na izborima u Izraelu, ali drama tek počinje: Prebrojano više od pola glasova, formiranje vlade pod velikim znakom pitanja
Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Izraelu pokazuju da je blok premijera Benjamina Netanjahua stekao prednost nad opozicijom, ali da nijedna strana za sada nema potrebnu većinu za formiranje nove vlade. Posle više od 50 odsto prebrojanih biračkih mesta, Netanjahuov blok ima projektovanih 55 mandata, opozicija 50, dok bi preostalih 15 mesta moglo da pripadne arapskim strankama.
Izrael se suočava sa novom političkom neizvesnošću nakon parlamentarnih izbora održanih u utorak, 27. oktobra, pošto prvi rezultati prebrojavanja glasova ukazuju na mogućnost dugotrajnih pregovora o formiranju vlasti.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, nakon obrade 53,7 odsto biračkih kutija, blok okupljen oko aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua mogao bi da računa na 55 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok ima 50. Preostalih 15 mandata pripalo bi arapskim političkim strankama, koje bi mogle da odigraju značajnu ulogu u raspletu političke situacije.
Iako je Netanjahuov blok trenutno u prednosti, to nije dovoljno za samostalno formiranje vlade, budući da je za parlamentarnu većinu u Knesetu, koji ima 120 poslanika, potrebno najmanje 61 mesto.
Preokret tokom noći: Netanjahu ojačao poziciju
Prve izlazne ankete, koje su u utorak uveče objavile izraelske televizije Kan 11, Kanal 12 i Kanal 13, nisu pokazivale jasnog pobednika.
Prema početnim procenama, dva glavna politička bloka bila su gotovo izjednačena, pri čemu je opozicija u pojedinim istraživanjima imala blagu prednost.
Međutim, kako je noć odmicala i pristizali prvi zvanični rezultati, politička slika počela je da se menja u korist aktuelnog premijera.
Netanjahuova stranka Likud zadržala je poziciju najjače pojedinačne političke organizacije, dok su rezultati ukazali na to da bi njegov desničarski i verski blok mogao da osvoji više poslaničkih mesta nego što su nagoveštavale prve izlazne ankete.
Ipak, prednost u broju mandata ne znači automatski i pobedu u borbi za vlast. Konačan raspored snaga zavisiće od preostalih glasova, izbornog praga i spremnosti stranaka da pristupe eventualnim koalicionim dogovorima.
Opozicija ne odustaje od smene Netanjahua
Glavni politički protivnik izraelskog premijera na ovim izborima jeste Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i lider stranke Jašar.
Opozicioni blok okuplja više stranaka različitih političkih orijentacija, među kojima su Jašar, B'Jahad, Izrael Bejtenu i Demokrate.
Njihov zajednički cilj jeste okončanje dugogodišnje političke dominacije Benjamina Netanjahua, ali se među opozicionim partijama pojavljuju i značajne razlike kada je reč o bezbednosnoj politici, odnosu prema palestinskom pitanju i mogućim koalicionim partnerima.
Ajzenkot je nakon izbora poručio da su građani glasali za političke promene i nacionalno jedinstvo, dok je Netanjahu naglasio da njegova stranka ostaje najjača politička snaga i pozvao na formiranje desničarske vlade.
Upravo zbog toga, ključna borba mogla bi da se vodi tek nakon objavljivanja konačnih izbornih rezultata, kada će postati jasnije koje stranke mogu da obezbede potrebnu parlamentarnu većinu.
Arapske stranke mogle bi da odluče ko će formirati vladu
Jedno od najvećih iznenađenja izbora predstavlja snažan rezultat arapskih političkih stranaka, koje bi, prema trenutnim projekcijama, mogle da osvoje između 15 i 18 poslaničkih mesta.
Reč je o političkim organizacijama koje predstavljaju značajan deo arapskog stanovništva Izraela, a njihov izborni uspeh mogao bi da promeni odnos snaga u parlamentu.
Ukoliko nijedan od dva najveća bloka ne dostigne 61 mandat, podrška ovih stranaka mogla bi da postane presudna za izbor nove vlade.
Međutim, takav scenario prate ozbiljne političke prepreke.
Netanjahu je već odbacio mogućnost formiranja vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka, dok su pojedine opozicione partije ranije izražavale protivljenje njihovom uključivanju u vladajuću koaliciju.
Zbog toga postoji mogućnost da nijedna politička grupacija ne uspe da sastavi stabilnu parlamentarnu većinu, čak i ako konačni rezultati jasno pokažu koja je osvojila najviše poslaničkih mesta.
Izuzetno velika izlaznost na izborima
Izborni proces obeležila je i velika zainteresovanost građana.
Prema podacima objavljenim po zatvaranju birališta, izlaznost je dostigla približno 77,7 odsto, što predstavlja najviši nivo od 1999. godine.
Velika izlaznost posebno je značajna u kontekstu političke polarizacije izraelskog društva, u kojem su pitanja nacionalne bezbednosti, sukoba na Bliskom istoku, odnosa prema Iranu i budućnosti aktuelne vlade imala važnu ulogu u predizbornoj kampanji.
Posebnu pažnju privuklo je i glasanje pripadnika izraelske vojske, čiji se deo glasova obrađuje naknadno. Prema podacima vojske, na izborima je učestvovalo gotovo 80 odsto pripadnika sa pravom glasa.
Njihovi glasovi, zajedno sa preostalim neprebrojanim listićima, mogli bi dodatno da utiču na raspodelu mandata.
Šta sledi nakon izbora?
Nakon završetka prebrojavanja glasova i utvrđivanja konačnih rezultata, predsednik Izraela Isak Hercog trebalo bi da obavi konsultacije sa političkim strankama i poveri mandat za sastav vlade kandidatu za kojeg proceni da ima najveće šanse da obezbedi parlamentarnu većinu.
To ne mora nužno da bude lider stranke koja je osvojila najviše glasova, već političar koji može da okupi dovoljno poslaničke podrške.
Ukoliko pregovori budu neuspešni, Izrael bi mogao da se suoči sa produženom političkom krizom, pokušajima formiranja alternativnih koalicija ili, u krajnjem slučaju, novim izborima.
Za sada je izvesno da Netanjahu ima prednost u preliminarnom rasporedu mandata, ali je još daleko od sigurnog novog premijerskog mandata.
Naredni sati i dani mogli bi da budu presudni za političku budućnost Izraela, jer će konačni rezultati i pregovori između stranaka pokazati da li će Netanjahu uspeti da ostane na vlasti ili će opozicija pronaći način da formira novu vladu.
