Mirjani Bobić Mojsilović preminuo suprug, a ona donela odluku koje se ceo život drži "Udata sam za svoju slobodu"
Otvarajući dušu o svojim intimnim odlukama, emocijama i emotivnom životu, Mirjana je svojevremeno istakla da je svesno birala ovakav život.
Poznata književnica, slikarka i novinarka Mirjana Bobić Mojsilović prošla je kroz težak životni udarac kada je ostala udovica u 37. godini, nakon prerane smrti supruga, uglednog lekara Ljubomira Mojsilovića.
U trenutku kada ju je zadesila ova porodična tragedija, njihova ćerka Mila imala je tek godinu dana. Umesto da ponovo potraži bračnu luku, autorka je donela hrabru odluku da svoj život, energiju i fokus usmeri na odgajanje deteta i očuvanje lične nezavisnosti, ostajući dosledna tom izboru do danas.
Otvarajući dušu o svojim intimnim odlukama, emocijama i emotivnom životu, Mirjana je svojevremeno istakla:
"Ne krijem svoj privatni život. Bilo je ljubavi u mom životu, strasti i ludila i svega, ali očigledno nikada nisam htela da se udam. Svesno sam birala muškarce s kojima nisam mogla da ostvarim tu vrstu veze, da ne bih ugrozila svoju ćerku, a sada me udaja ne zanima. Udata sam za svoju slobodu."
Ona je tom prilikom iznela i vrlo čvrst, beskompromisan stav o tome šta donosi ulazak u novu bračnu zajednicu kada u kući već postoji dete iz prethodnog odnosa.
"Ja nikome ne preporučujem to. Za dete je ta situacija uvek potresna i ono je uvek oštećeno. Ako se u toj vezi rodi još neko dete, to je uvek katastrofa za ovo prvo."
Iako bi mnogi pomislili da je ovakva žrtva od majke zahtevala priznanje ili potvrdu, književnica otkriva da sa naslednicom nikada nije vodila takve razgovore, smatrajući to potpuno neprirodnim:
"Nikada joj nisam pričala sa njom na tu temu. Zamisli kakva je to majka kada želi da joj ćerka bude za bilo šta zahvalna."
Sećanje na odrastanje u nekim drugačijim vremenima
Govoreći o duhu prošlih vremena, nekadašnjim porodičnim vrednostima i nesebičnosti majki koje su se odricale svega zarad dobrobiti svoje dece, Mirjana je evocirala uspomene na detinjstvo i toplinu domaćeg ognjišta:
"Delili smo sobe sa braćom i sestrama, tata je donosio plate u koverti, majka je bila gazdarica u životu. Nekada je i porodični ručak izgledao potpuno drugačije, a majke su se neretko odricale najslađih delova mesa, kako bi njihova deca jela. U ono vreme nisu mogli odvojeno da se kupe batak i karabatak, već je majka kupovala jedno pile za celu familiju. Te naše majke, kao majka moje glavne junakinje i moja majka, dok podele deci batake i karabatake, a tati belo meso, celog života su sisale trticu i pričale da to najviše vole."
