Ako se JUTROS na MITROVDAN zatekne ovaj prizor, nekada su govorili da to NIJE DOBAR ZNAK: Staro verovanje koje i danas intrigira
Ako se 8. novembra probudite i kroz prozor ugledate sneg, setite se jednog neobičnog narodnog verovanja. Naši stari govorili su da Sveti Dimitrije tada dolazi na belom konju, ali su istovremeno verovali da bi se snežni pokrivač mogao zadržati sve do aprila. Zato se Mitrovdansko jutro nekada pažljivo posmatralo – svaki znak na nebu i zemlji imao je svoje značenje.
Mitrovdan je jedan od najvećih jesenjih praznika, ali u narodnoj tradiciji nije bio važan samo zbog slave i porodičnog okupljanja. Za naše pretke 8. novembar označavao je i dolazak zime, pa su vremenske prilike tog jutra posmatrali sa posebnom pažnjom.
A jedan prizor posebno je privlačio pažnju: sneg koji osvane baš na Mitrovdan.
Prema starom narodnom verovanju, kada na ovaj praznik padne sneg, govorilo se da je Sveti Dimitrije stigao na belom konju. Međutim, uz ovu sliku vezivalo se i predskazanje koje domaćini nisu priželjkivali – verovalo se da bi snežni pokrivač mogao da se zadrži sve do aprila.
U vreme kada su ljudi mnogo više zavisili od vremenskih prilika, ovakvo predanje nije bilo samo zanimljiva priča. Duga i hladna zima značila je više brige oko ogreva, hrane za stoku i zaliha u domaćinstvu.
Šta ako je Mitrovdan osvanuo pod mrazom?
Nije samo sneg bio važan. Naši stari posmatrali su i jutarnji mraz, oblake i sunce, pokušavajući da iz prirode naslute kakvi ih meseci očekuju.
Prema jednom narodnom tumačenju, mrazovito jutro na Mitrovdan nagoveštavalo je hladnu zimu. Vedro i sunčano vreme u nekim krajevima povezivalo se sa oštrom zimom, dok se oblačno nebo smatralo nagoveštajem toplijih zimskih dana.
Ipak, ova verovanja nisu svuda bila ista. U različitim krajevima Srbije sačuvana su i drugačija tumačenja, a ona su deo narodnog predanja, ne pouzdana vremenska prognoza.
Zašto se kaže da na Mitrovdan počinje zima?
U narodnom kalendaru Mitrovdan je označavao važnu prekretnicu. Do ovog datuma trebalo je završiti veće poljske radove, pripremiti ogrev i obezbediti domaćinstvo za hladne mesece.
Sa praznikom se vezuje i čuvena izreka:
„Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.“
Ona podseća na vreme kada su se hajdučke družine na Mitrovdan razilazile i odlazile kod svojih jataka da prezime, a ponovo okupljale na proleće, oko Đurđevdana.
Zato je ovaj praznik u prošlosti imao i praktičan značaj: označavao je završetak jednog dela godine i početak perioda kada se život sve više selio iz polja i dvorišta u kuću.
Jedan običaj za Mitrovdan mnogi i danas pamte
Uz vremenska predskazanja, postoji i staro verovanje da na Mitrovdan svako treba da bude u svom domu. Govorilo se da će onaj ko praznik ne dočeka kod svoje kuće tokom godine često noćivati po tuđim kućama.
U pojedinim krajevima žene nisu uzimale vreteno, češljeve i makaze, dok se deca na ovaj dan nisu grdila, čak ni kada naprave nestašluk. Verovalo se da bi dete koje je na Mitrovdan prekorevano moglo tokom cele godine da bude nemirno i neposlušno.
Naravno, reč je o narodnim običajima i verovanjima koja su se razlikovala od mesta do mesta.
Mitrovdan je, pre svega, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom, koji mnoge porodice u Srbiji proslavljaju kao krsnu slavu. A priče o snegu, mrazu i neobičnim običajima ostale su deo tradicije koja se prenosi generacijama.
Zato, ako se ovog jutra iza prozora ukaže beli pokrivač, setite se kako su ga nekada tumačili naši preci: kao dolazak Svetog Dimitrija na belom konju i nagoveštaj zime koja, prema starom predanju, neće lako popustiti.
