Aleksandar Dragović je ovog leta stigao u Crvenu zvezdu i to je najveća transfer bomba koju srpski fudbal pamti godinama unazad. On je ispričao koliko je zapravo njegov deda Zlativoje zaslužan za ljubav prema crveno-belim bojama.
Objasnio je svoje detinjstvo i prve znake ljubavi prema Zvezdi u razgovoru za Mozzart sport.
- Ja sam počeo da igram fudbal sa šest godina, i to u bečkoj Austriji. Veliki je to klub, iz velikog grada. Deda je odmah video da me jako zanima fudbal. I onda je sve to išlo polako. Jednog dana me je doveo u Beograd, na Marakanu. Gledao sam derbi protiv Partizana. Imao sam osam ili devet godina. Znam da je igrao Žigić i da Grobari nisu bili na stadionu. Nešto su se bili posvađali. Sve je to za mene bilo ’vauuu’. Znate, i u Austriji postoje vatreni navijači. Velika većina Beča navija za Rapid, kao Beograd za Zvezdu. Ja sam od onih ljudi koji ceni našeg večitog rivala. Partizan ima isto mnogo navijača, ali mislim da Zvezda ima više. Kažem, moraju oni da se cene, ali meni je bilo posebno fascinantno kako navijaju Delije. Deda me je naučio da volim Crvenu zvezdu - kaže Dragović.
Da li je tačno da mu je deda u šali rekao da sad može na miru da umre, jer je dočekao da ga vidi u Zvezdinom dresu?
- Šalio se on tako. Daj Bože da živi još 100 godina. On je sada mnogo srećan, isto kao i ja. Malo je bio razočaran posle Vojvodine, pošto je meč završen bez golova, ali je zadovoljan što me gleda na Marakani. Ma nije bio baš nezadovoljan. Bio je mnogo ljut što nismo pobedili. Bio je ljut na mene posebno. Zbog onog šuta iz 90. minuta kada sam prebacio gol. Sad tražim stan blizu stadiona, da deda može peške na utakmicu - uz osmeh je ispričao Dragović.
Dragović je otkrio i kako ga je balkanskim metodama Zlativoje terao da bude bolji.
- Ja slušam dedu. Kada sam imao 13 ili 14 godina mama mi je otišla u Ameriku. Odrastao sam kod dede i babe, sa njima sam provodio najviše vremena. Hteo sam da postanem fudbaler Austrije i to sam uspeo, Bogu hvala. I deda mi je mnogo pomogao. Kada si tinejdžer, hoćeš da izađeš, da popiješ. Deda me nikada nije pustio. On je hteo da budem fudbaler, znao je da me usmeri i da mi brani razne stvari. Ja ga baš slušam. On je stara škola, nekada preteruje, ali nema veze - rekao je Aleksandar Dragović za Mozzart sport.
BONUS GALERIJA: