Nekadašnji as madridskog Atletika Miliniko Pantic je sa nevericom prihvatio vest da je njegov fudbalski otac izgubio bitku sa bolešću, pa su pokušaji španskih kolega da ubrzo posle najtužnije vesti dobiju komentar ostali bezuspešni.
- Nisam bukvalno imao snage da pričam. Supruga, dve kćerke i ja smo u potpunom šoku. Lično sam Radomira doživljavao kao familiju, kao najbliži rod, a znam da je i on tako doživljavao mene i moju porodicu. Sećam se da je kada mi se rodila starija kćerka govorio da mu je to prva unuka. Napustio nas je mnogo dobar čovek i to je ono što želim posebno da naglasim, a to kakav je bio stručnjak svi znaju i izlišno je pričati - počeo je priču Pantić.
- Da nije bilo Radomira Antića ja danas ne bih bio ovde gde se nalazim, ne bih ni bio u prilici da vam se javim iz Madrida. Radomir je uz Mocu Vukotića, koji me je odveo u Panionios, najznačajniji čovek u mojoj karijeri. Još od momenta kada me je prvi put gledao u dresu Jedinstva iz Malog Zvornika postali smo nekako sudbinski vezani, jedan bez drugog više nismo mogli. Isprva je hteo da me povede u Saragosu još 1988, ali to tada nije bilo moguće zbog zakonskih regulativa - rekao je Milinko Pantić u razgovoru za Novosti.