Pele je po mnogima najveći fudbaler svih vremena, ali u njegovoj generaciji u selekciji Brazila bio je i genije Manuel Fransisko dos Santos, poznatiji kao Garinča.
Rođen je u Mađeu, mestu pored Rio De Ženerija 28. oktobra 1933. Živeo je u radničkoj porodici i nije se slagao sa ocem, koji se umesto s decom družio sa rumom.
Mane je rođen je sa deformitetom kičme, šest centimetara kraćom i krivom levom nogom. Iako su svi mislili da će ovaj dečak biti samo jedan od onih koji će samo gledati fudbal, ovaj mali, bolešljivi Manuel postao je jedan od najvećih diblera u istoriji ove igre.
- Dečak ima deformisanu kičmu i neravnotežu karlice. Leva noga mu je šest centimetara kraća, desno koleno vuče na unutra. Neuhranjen je. Postoje svi uslovi za dečiju paralizu. Neophodno je više operacija Ukoliko imate mogućnosti. Ili će ostati invalid. Za sada ne preporučujem nikakve fizičke aktivnosti - rekao je lekar majci.
Iako je njegov talentat otkriven rano, on je u 20. godini počeo da se bavi fudbalom kada je 1953. godine potpisao za Botafago. Već je bio oženjen i imao dete.
Trener Đentile Kardoza, na prvom treningu želeo je da "isproba" novog igrača stavivši ga u "ring" sa, tada, legendarnim Niltonom Santosom. Svi su stajali sa strane i čekali šta će se dogoditi...
- Kada sam ga video sa tim smešnim nogama, onako hromog, nisam mogao da se ne nasmejem. Verujte, ličio je na sve osim na čoveka koji može da igra fudbal. A onda..Napao sam njegovu desnu nogu, kao što sam uvek radio sa desnim krilom, terao ga ulevo. Lažnjak! Ne znam kako je prošao po desnoj strani, ostao sam van ravnoteže, raskrečen, nisam ni faul stigao da napravim - prisetio se poznati bek koji je priznao da mu nije bilo svejedno kada ga je Garinča "ponizio" .
Proslavio se na Svetskim prvenstvima. Debitovao je zajedno sa Peleom 1958. na meču protiv Sovjetskog saveza, a njihovu akciju na meču novinati su prokomentarisali kao "najbolja tri minuta fudbala svih vremena".
Brazil je tada postao prvak sveta, kao i na sledećem prvenstvu u Čileu, 1962. godine, a tada, bez povređenog Pelea, bio je junak šampionata. Tresao je mreže protivnika, asistirao, promašio penal, a bio i isključen.
Odigrao je 60 utakmica za reprezentaciju, a igrajući za nacionalni tim izgubio je samo jednu utakmicu, i to poslednju u dresu reperezentacije, od Mađarske 1966. godine.
Po završetku karijere odao se porocima.
Pored fudbala obožavao je i žene, bio je otac najmanje četrnaestoro dece. Preminuo je u 49. godini u bedi, kao zaboravljeni heroj, oronuo u piću i siromaštvu. Prvu suprugu Nair Markez ostavio je, jer mu rodila osam ćerki, a nijednog naslednika. Tada je pao u nemilost javnosti i do smrti nije bio voljen.
Njegovoj sahrani u Riju kao da je ceo Brazil došao. Na Marakani je bilo 200.000 ljudi, a više od milion je bilo na ulicama. Tada su mu zaboravljeni sva njegova neverstva i pijanstva. Jednostavno umro je veliki Mane Garinča i nema čoveka u Brazilu koji tada nije pustio suzu.
Na njegovom nadgrobnom spomeniku upisan je epitaf: Ovde počiva onaj koji je donosio radost ljudima - Mane Garinča.
Međutim i tu postoji jedna velika dilema. gde se nalaze posmrtni ostaci. Sahranjen je u rodnom gradu Maže, ali groblje Raiz de Sera ima dva groba sa Garinčinim imenom. Jedan je gde je on 1983. godine sahranjen, dok je drugi obeležen obeliskom dve godine kasnije.
Iako brazilske vlasti tvrde da se Garinčini posmrtni ostaci nalaze u jednom od dva obeležena mesta, ćerka slavnog fudbalera Rosanđela Santoš je veoma uznemirena tim vestima.
- Nismo sigurni gde se nalaze očevi posmrtni ostaci. To je veoma uznemirujuće, obećali su nam da će izgraditi i mauzolej - rekla je Garinčina ćerka koja se za pomoć obratila i gradonačelniku Mažea, ali odgovor još nije dobila.
Mane Garinča je po mišljenju mnogih bio jedan od najboljih driblera u istoriji fudbala, smatra se za jednog od najboljih fudbalera 20. veka, a po njemu je nazvan i nacionalni stadion u Braziliji.
Pogledajte još slika legendarnog Garinče.