Reprezentacija Hrvatska osvojila je treće mesto na Svetskom prvenstvu u Kataru pošto je u malom finalu savladala selekciju Maroka sa 2:1. VAtrenima je prirđene velikoi dočeč u Zagrebu na kojem je bilo prisutno oko 80.000 ljudi. Par dana posle završetka Mundijala u Kataru oglasio se postom na Fejsbuku i novinar Aleksandar Stanković, autor emisije ''Nedjeljom u 2'' na HRT.
- Pre 5 godina Luka Modrić je kratkim pamćenjem štitio Zdravka Mamića na sudu. O tome sam radio emisiju s Joškom Jeličićem koji je zaključio da Modrić nije dorastao suđenju, a ja sam zaključio kako bi nas 90 posto učinilo isto i zapitao se ko nam je kriv što verujemo da su fudbaleri naši najbolji ambasadori. U međuvremenu su fudbaleri službeno postali naši najbolji ambasadori, a ja i dalje mislim isto. Hrvatska fudbalska reprezentacija je 20-ak mladića koji odlično rade svoj posao. Uz časne izuzetke fini momci, selektor simpatična osoba, Luka Modrić vredan čovek, međutim on nije moj najbolji ambasador. I sada sledi pitanje „a čiji si ti bio ambasador tako pametan?“ Ničiji! Ja u startu nemam kvalifikacije za tu čast jer imam dobro pamćenje i jer redovno plaćam porez. Dakle, ja sam sam svoj ambasador.
POJAŠNJENJE: Nisam fudbalski navijač i ne padam u euforiju kada igra Dinamo, ili reprezentacija. Više sam se radovao uspesima Mirka Filipovića, Željka Mavrovića, Ivaniševića, nekada Beneša i Parlova nego fudbalske reprezentacije. Eto, takav sam, više volim druge sportove. Ne preplavi me osećaj ponosa, ili išta slično kada u Alžiru spomenu Modrića, Šukera,Tita ili Teslu. Tesla je bio genije, ali mene tu nije bilo nigde. To što govorimo isti jezik i što smo rođeni relativno blizu nije dovoljno da sebe prepoznajem u Tesli. Ili da okrenemo stvari ovako: mogu se prepoznati i biti ponosan na sve izvrsne ljude ovog sveta od Newtona do Tesle, od Harmsa do Slamniga, od Saše Petrovića do Anga Leeja, ali nekako mi se čini da je to i za egomanijaka poput mene previše. I da, i dalje mislim da fudbaleri nisu moji najboljii ambasadori već su najbolji ambasadori sami sebe. Ne trebaju mi ambasadori koji se opuštaju uz Za dom spremni. Naravno, "moji ambasadori su Vučić i Šešelj", al koga da ja nakon ovih 20 godina javnog rada više u što uveravam, fuck off!. Na ovom svetu postoje teški fudbalski fanovi čija zaluđenost loptom se ne može racionalno objasniti i za njih je očekivano da se poistovećuju s fudbalerima. Tu je stvar jasna i njima svaka čast. Međutim, čini mi se da su u ovoj priči o velikim ambasadorom Luke Modrića najglasniji oni koji nisu ništa napravili u životu i kojima treba roditelj da bi imali pristojno mišljenje o sebi. I uopšte ta priča o fudbalu koji utiče na imidž zemlje? Da, Hrvatska je vidljivija nakon uspeha fudbalske reprezentacije, ali nakon što su Argentinci postali svetski prvaci imamo li bolje mišljenje o Argentini? Divimo li se Argentincima kako su uredili društvenu zajednicu u kojoj žive? Poželeli smo živeti u Argentini, čitati Borhesa, draži nam je Čegevara? - napisao je Stanković u postu čiji ostatak možete videti na linku OVDE.