Prošla je tačno 21 godina otkako nas je napustio legendarni as KK Partizan Haris Brkić.
Nekadašnji kapiten crno-belih, koji je još branio boje podgoričke Budućnosti, čačanskog Borca i Bosne, preminuo je tri dana pošto je nepoznati napadač pucao na njega, na parkingu ispred dvorane "Aleksandar Nikolić".
Na Centralnom groblju u Beogradu, danas su na pomen izašli Harisovi nekadašnji saigrači, treneri i prijatelji: Zoran Stevanović, Mlađan Šilobad, Miroslav Berić, Zoran Sretenović, Rajko Toroman, Jadranko Nikolić, Žarko Stijović, Bogdan Stanojević i Željko Krunić.
Uspomenu na čoveka za kojeg se i dvadeset jednu godinu kasnije prepričava da je imao najbolji dvokorak, čuvaju njegovi klubovi. Danas, na utakmici Evrokupa protiv Slaska iz Vroclava, tokom prvog "tajm auta" će u tišini biti odata pošta Harisu.
Podsetimo, Brkić je rođen 24. jula 1974. godine u Sarajevu. Košarkom je počeo da se bavi sa 10 godina, kada je počeo sa treninzima u KK Bosna. Sa svega sedamnaest godina, Brkić 1992. godine prelazi u Partizan odakle je pozajmljen Borcu iz Čačka.
Za čačanske Zebre, odigrao je svoje prve minute u seniorskoj konkurenciji, nakon čega je ubrzo usledio povratak u Partizan, gde je za šest sezona osvojio tri titule šampiona države i tri nacionalna kupa.
U sezoni 1997/98, Haris je bio kapiten tima koji se plasirao na Fajnal-for u Barseloni.
Potom se preselio u Podgoricu, gde je u sezoni 1999/00. Brkić igrao za Budućnost, tim u kojem je započeo i sezonu 2000/01. Posle nekoliko nedelja, Haris se iz Podgorice vratio u svoj Partizan.
Ipak, kobnog 12. decembra 2000. godine se desio napad vatrenim oružijem na Harisa Brkića i njegovo srce je prestalo da kuca tri dana kasnije.