Grci su nam prijatelji, bar tako neki kažu. Ljubitelji košarke (oni koji pamte devedesete) to nikada ne mogu da shvate. Zviždali su nam 1995. godine a isto su ponovili i u finalu Mundobasketa 1998.
Oduvek su naši momci sjajno igrali protiv domaćina. Domaća javnost je očekivala da gleda "Helene" u finalu, ali nisu tako mislili i "plavi". Pobedili smo ih u polufinalu 78:73 i Grci su morali u borbu za bronzu gde su ih deklasirali Ameri (84:61).
Došlo je to dugo očekivano finale sa Rusima, gde smo mi branili titulu (naravno ne računa se nezvanićčno prvenstvo 1994. kada su nam zabranili da igramo).
U poslednji minut Rusi su ušli sa poenom prednosti, Saša Đorđević (koji je pauzirao u prvoj polovini šampionata usled povrede) je preokrenuo rezultat slobodnim bacanjima, a onda je usledila legendarna blokada Rebrače prilikom pokušaja Mihajlova.
Na drugoj strani terena Milenko Topić je pogodio prvi, ne i drugi penal, ali se Željko Rebrača domogao lopte i poentirao za odlazak na nedostižnih plus četiri. Naš centar je sa linije penala i postavio konačni rezultat, potvrdivši tako da je sa pravom član idealne petorke turnira, čiji je najkorisniji igrač (MVP) bio Dejan Bodiroga.
Momci koji su upisani zlatnim slovima su: Dejan Bodiroga, Vlado Šćepanović, Saša Obradović, Nikola Lončar, Dragan Lukovski, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Nikola Bulatović, Dejan Tomašević i Milenko Topić.
Slavlje u Beogradu je bilo spektakularno. Potpisnik ovih redova se okupao i tako potpuno mokar se vraćao noćnim pedesetkecom do kuće.
BONUS GALERIJA
Pogledajte kako izgleda Heorhina Rodrigez, devojka Portugalca Kristijana Ronalda