Bio je 24. oktobar 2020. godine kada smo poslednji put u UFC-ovom kavezu gledali velikog Habiba Nurmagomedova. U tom trenutku bio je prvak lake kategorije i pred njim je bila druga odbrana titule, a nasuprot njega je u kavezu stajao Džastin Gejdži.
Borba se održavala u oktobru, a samo tri meseca pre toga je preminuo Habibov otac, mentor i celoživotni trener, Abdulmanap Nurmagomedov. Veliko je uporište Abdulmanap bio u Habibovom životu. Pod njegovim mentorstvom osvojio je svet, tako da je bilo jasno da će ovaj gubitak uticati i na Habiba.
Što se tiče same borbe, verojatno se ishoda sjećate i sami. U drugoj je rundi Habib "ugušio" Gejdžija nakon što je i u prvoj bio neosporno bolji, nakon čega je usledio jedan od najemotivnijih govora koje smo ikada čuli u UFC-ovom kavezu.
Kroz suze je Habib rekao kako bez svog oca više nikada neće kročiti u kavez, a obećanje koje je dao majci je glasilo upravo tako.
- Dao sam svoju reč, pa ju uistinu moram slediti - bile su poslednje reči koje smo od njega čuli u kavezu, nakon čega je skinuo rukavice i ostavio ih na podu.
Nakon toga, Habib je počeo da se bavi trenerskim poslom i njegovi borci su postizali fenomenalne rezultate, no Nurmagomedov se i iz toga povukao jer mu je oduzimalo previše vremena od porodice. Upravo u tome možemo prepoznati vrednosti koje mu je pokojni Abdulmanap usadio i zasigurno bi bio ponosan na njega da je i danas živ.
Habib će uvek ostati upamćen kao jedan od najvećih, no ne nužno zbog titula i pobeda. Čovek je s posebnom harizmom i fenomenalnim veštinama, a uvek će ostati žal što ga još koju godinu i još koju borbu nismo gledali u UFC-u.