Selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske Ivica Tucak bio je gost podkasta "Inkubator", gde je otkrio i kako je pred rat postao igrač Crvene zvezde koju je vrlo brzo napustio, te završio sa puškom na ramenu u istom.
- Ja sam potpisao ugovor za Zvezdu pred rat, na poziv trenera Nikole Stamenića koji me je trenirao u reprezentaciji Jugoslavije. Tada je Zvezda pokušala, a kasnije je i uspela da napravi velik tim. Otišao sam na njegov poziv, sa željom da napravim napredak u karijeri, međutim, rat je to sve prekinuo - rekao je Tucak i dodao:
- Nakon godinu dana, u maju te 1991. godine, pokupio sam se i iz Beograda se vratio u Šibenik. Bio sam u Šibeniku tokom leta, kratko otišao da igram u Švajcarskoj, vratio se i tad više nije bilo izbora sem uzeti pušku u ruke i učestvovati u ratu. Ako me pitate, ponosan sam i na jednu i na drugu epizodu. Zvezda nije bila moja ljubav, niti ja navijam za Zvezdu, ali je to tad bio iskorak u mojoj karijeri. Bilo mi je divno tada, bila je to dobra ekipa i divno sam se osećao u Beogradu. Ali, ponavljam, čim su počele te lude godine raskinuo sam sjajan četvorogodišnji ugovor.
Istakao je Tucak da su svi ti igrači i dalje njegovi prijatelji, ali i da bi isto ponovio kada bi rat ponovo počeo.
- Svi ti igrači su i dan danas moji prijatelji. Viktor Jelenić sa kojim sam igrao tada u Zvezdi je predsednik Vaterpolo saveza Srbije, mi idemo zajedno na večere jer mi je on veliki prijatelj - rekao je Tucak, a potom nastavio:
- Ono što je bitno... Ja sam živeo u Šibeniku, koji je bio pod opsadom i bombama. Ideš na trening u zatvoreni bazen, pa si sutra u skloništu... Bilo je teško trpeti. Da se sutra opet desi tako nešto, ja bih opet uzeo pušku i branio svoj dom i svoj grad! Rekao sam, postoji razlika između napadanja bilo koga i odbrane nečeg što je tvoje. Napadati nikad u životu, braniti uvek.