ЧЕСТО ПИТАЊЕ: Да ли у Србији има превише аутомобила?
Зашто постоји проблем са паркинг простором у различитим деловима града.
Често чујемо да у Србији, мада се то најчешће односи на Београд и Нови Сад, има превише аутомобила, што доводи до несносних саобраћајних гужви, недостатка паркинга, превеликог загађења.
НАОРУЖАЈТЕ СЕ СТРПЉЕЊЕМ: Обустава саобраћаја на више локација, користите алтернативне путеве
ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО: Срби обожавају пета врата на аутомобилу
КРАЈ КРИЗЕ: Глобални дефицит чипова због пандемије уских грла тешко је погодио Volkswagen
Неретко чујемо и да је главни проблем у томе што једно домаћинство данас има по два-три аутомобила. Свака "шуша" данас има ауто – вероватно сте чули или прочитали негде овакву критику.
Проблем дефинитивно постоји. Многи тротоари су претворени у паркинге - не у "репрезентативнијим" деловима града, али у приградским насељима Београда ситуација је "помало неуређена".
Ту је и паркирање на улици која би требало да буде двосмерна, али пошто је једна трака претворена у паркинг, усвајају се нека неписана правила по питању првенства пролаза.
Међутим, да ли је заиста проблем у превеликом броју аутомобила? Погледајмо прво да ли Србија и Београд имају превише аутомобила у односу на број становника у поређењу са другим земљама? Каква је ситуација у Европи?
Бацимо поглед на податке Европског завода за статистику (Еуростат) за 2021. годину, што су последњи објављени подаци – за 2022. још нису доступни. Рецимо одмах да велики број европских земаља има знатно већи број аутомобила на 1.000 становника од Србије.
Погледајмо прво колико аутомобила на 1.000 становника имају европске земље, па ћемо то да упоредимо са Србијом и посебно са Београдом.
- Луксембург - 698
- Пољска - 684
- Италија - 672
- Хрватска - 661
- Естонија - 621
- Чешка - 588
- Немачка - 584
- Аустрија - 575
- Француска - 573
- Словенија - 570
- Шпанија - 535
- Португал - 525
- Холаднија - 523
- Белгија - 506
- Грчка - 506
- Финска - 498
- Словачка - 485
- Шведска - 480
- Данска - 476
- Литванија - 474
- Ирска - 453
- Кипар - 445
- Мађарска - 413
- Латвија - 400
- Румунија - 396
А Србија? Ми имамо 325 аутомобила на 1.000 становника. Међутим, пошто је то просек за целу Србију, бацимо поглед на ситуацију по регионима:
- Београд - 378
- Шумадија и Западна Србија - 317
- Војводина - 310
- Јужна и Источна Србија - 289
Дакле, чак и када узмемо само Београд као целину која се сматра "најбогатијом" и центром већине активности у земљи, однос броја аутомобила и становника је опет испод просека целе Румуније, која је на последњем месту на горе приказаној листи.
Напоменимо притом да западни део Румуније (део уз Србију и Мађарску) има 435 аутомобила на 1.000 становника. Број аутомобила у односу на број становника константно расте
Између 2001. и 2021. године Румунија је забележила највећи раст по питању односа броја аутомобила и становника ( 5,4%) када су у питању чланице ЕУ. На другом месту је Пољска ( 4,5%).
И у свим другим земљама ЕУ дошло је до раста. Нећемо наводити све проценте, већ погледајмо само земље које су забележиле НАЈМАЊИ раст:
- Малта 0,9%
- Холандија 0,9%
- Шпанија 0,8%
- Француска 0,7%
- Италија 0,7%
- Белгија 0,5%
- Аустрија 0,5%
- Немачка 0,4%
- Луксембург 0,4%
- Шведска 0,3%
Генерално, балтичке, источноевропске и централноевропске чланице ЕУ имале су осетно већи раст у односу на западне земље ЕУ. Закључак
Треба узети у обзир и друге факторе пре него што сву кривицу бацимо на превелики број аутомобила и на наводно "неконтролисан увоз половњака".
На пример, анализирати зашто постоји проблем са паркинг простором у различитим деловима града и како тај проблем може да се реши. Фирме свих врста желе да имају просторије у центру града или на другим "елтиним" локацијама, људи желе да купе станове или куће такође у тим атрактивним зонама (не жалећи новац иако знају за проблем са паркирањем), и тако даље. Треба ли објашњавати да се на тај начин у одређену зону привлачи велики број возила – аутомобили запослених у тим фирмама, њихових муштерија, добростојећих власника некретнина са по два или више возила по домаћинству...
Да, овај проблем јесте изузетно комплексан и тешко може да се реши зонирањем, скраћивањем времена паркирања и поскупљењем паркинга. Или можда може? Само и тада остаје питање – где оставити ауто, па затим остатак пута прећи јавном градским превозом или таксијем?