ДВА ПУТА ЋЕТЕ РАЗМИСЛИТИ: Шта ако особа којој сте позајмили ауто направи ПРЕКРШАЈ? ПЛАКАЋЕТЕ кад чујете колика је казна!
Нити вам је потребно, нити вас спашава одговорности ако онај коме сте му дали направи прекршај - то је правнички одговор на дилему да ли као власник аутомобила треба да особи, којој је четвороточкаша дала на коришћење, треба да да и овлашћење. А да ли ћете за прекорачење брзине или саобраћајну незгоду одговарати ви или онај ко је био за воланом, зависи од више фактора.
Према Закону о безбедности саобраћаја (ЗОБС), нема законске обавезе да постоји писмено овлашћење ако друго лице користи ваше возило на територији Србије. Ако сте уз усмену дозволу свој аутомобил дали познатом и способном возачу, без обзира да ли вам је члан породице, пријатељ или комшија - не кршите закон, чак и без папира.
То у разговору за "Блиц" потврђује и адвокат Владимир Миљевић, појашњавајући да по нашем закону, ако седите за воланом возила које је регистровано и испуњава све техничке и административне услове, немате обавезу да поседујете овлашћење његовог власника.
Кад одговара онај ко вози аутомобил, а кад његов власник
Шта се, међутим, дешава ако на тај начин "позајмљеним" возилом почините неки саобраћајни прекршај - одговарате ли ви као возач или његов власник?
- Ако је у питању случај где је саобраћајна полиција возача зауставила и утврдила његов идентитет, за почињени прекршај одговараће возач, а власник неће имати проблема. Али, ако је возач за неки учињени прекршај документован путем камере, што се најчешће дешава приликом прекорачења брине, било да има или нема овлашћење, позив судије за прекршаје неће стићи њему, него власнику возила - објашњава Миљевић.
Како наводи, постоји и специфична ситуација када ће возач бити идентификован, али ће за прекршај који је починио, одговарати и власник возила.
- То је, на пример, ситуација када се утврди да је возилом управљао неко ко нема возачку дозволу, ко је возио под дејством алкохола или психоактивних супстанци. У том случају пракса МУП-а је да покрене поступак и против власник возила и то за веома тежак прекршај по члану 330. ЗОБС-а јер је таквом лицу омогућио управљање његовим возилом - каже саговорник.
Казна власнику и када "прикрива" стварног возача
ЖУ пракси, како причају и припадници саобраћајне полиције, догађа се и следећи случај - евидентирали су прекршај, али не могу да утврде ко је управљао аутомобилом јер га је, на пример, напустио.
- У том случају, осим ако не пријави стварног возача, по члану 247. казна се издаје власник који се сматра одговорним за његово коришћење. Власник, наравно, има право да у року који му закон оставља достави податке о стварном возачу и тиме преусмери прекршајну одговорност на особу која је управљала возилом. Уколико то не учини, сматра се да је спречио идентификацију возача, што само по себи представља засебан прекршај који се новчано кажњава - наводе саобраћајци с којима смо причали.
И "прикривање" возача одговорног за прекршај на овај начин, како додају, третира члан 330. ЗОБС-а по којем казна није безазлена - до 100.000 динара.
Овлашћење не ослобађа власника одговорности
Због свих наведених ситуација, власници возила често мисле да је решење за дилему "ко кад одговара" у томе што ћете оном којем дајете аутомобил на управљање, дати и писано овлашћење.
Адвокат Миљевић, међутим, каже да је заблуда мишљење да ће нас давање овлашћења поштедети одговорности.
- МУП интересује само власник возила. Не можемо доставити само овлашћење дато другом за управљање и тако скинути одговорност за себе за почињени прекршај. То важи и за саобраћајну незгоду. И у том случају, иако нисмо били за воланом и дали смо овлашћење другом, ми смо и даље власници возила, возило се посматра као опасна ствар и самим тим као власници одговарамо једнако као и возач који је проузроковао незгоду - јасан је Миљевић.
Овлашћење купцу аутомобила - "најгора могућа ствар по власника"
Оно што је посебно опасно по власнике возила а што није нимало редак случај, јесте давање овлашћења на коришћење лицима која од власника купују аутомобил.
- То је буквално најгоре што можемо да учинимо по себе. Јер, остајемо власници тог возила све док се не закључи купопродајни уговор. Невоља је у томе што чак и кад је склопљен купопродајни, у систему МУП-а власник продатог аутомобила остаје његов продавац и то све док се не изврши пренос власништва. А кад ће се извршити, то зависи од купца - истиче саговорник.
Због тога, између осталог, каже да је "апсолутно противник давања овлашћења за коришћење возила".
- Овлашћење треба давати само лицима у која имамо апсолутно поверење и за краткотрајне потребе, јер рачунати да ће нас оно спасити од одговорности за учињени прекршај или саобраћајну незгоду, потпуна је заблуда - закључује адвокат Миљевић.
