Како је завршио чувени Мишков аутобус из култног филма "Ко то тамо пева"?
Једна од најзначајнијих "аутомобилских улога" у домаћим филмовима, поред Флојдовог "фиће" из "Националне класе", припада чувеном црвеном аутобусу фирме "Крстић и син"
Аутомобили су много пута заузимали значајно место у бројним филмским остварањима.
Тако је легендарни Мустанг са Стивом Меквином за воланом у филму "Булит", још 1968. поставио стандард на који се и данас многи редитељи угледају када је филмска јурњава аутомобилима у питају. Бројни су примери: сребрни ДеЛореан из "Повратка у будућност", "буба" Херби и, најчувенији од свих, легендарни Астон Мартин ДБ5 Џејмса Бонда, само су неки од њих.
У домаћим филмовима можда није било толико "аутомобилских улога", али бисмо на листу славних четвороточкаша свакако уврстили Флојдовог "фићу" из "Националне класе" и чувени црвени аутобус из култног филма "Ко то тамо пева", од чије се премијере ових дана навршило тачно 40 година.
И док су многе "фиће" и данас у животу, а неке су чак власници офарбали у препознатљиву Флојдову црно-жуту шему, Мишковом аутобусу се деведесетих година изгубио траг, иако су се реплика, ту и тамо, појављивале на филмским фестивалима и другим туристичким манифестацијама.
Пре неколико година, за њега су се заинтересовале колеге из Новости, и пронашле га у депоу загрбачког "Јадран филма". Аутобус је био у запуштеном стању, али је тада најављена његова детаљна рестаурација.
Иако су из "Јадран филма" тврдили да оригинални аутобус потиче из четрдесетих година прошлог века, неки познаваоци су били у недоумици и мишљења су да је у питању нешто млађе возлио које је у филму "одглумило" старије.
Чувени "Мишков" црвени аутобус, препознатљив по натпису "Крстић и син" и димњаку изнад крова, би према проценама историчара аутомобилизма могао да буде Мерцедес-Бенз, модел О 3500 из 1951. године. Ипак, неки детаљи наводе и на то да је можда у питању нешто старији модел О 5000, који се производио пре Другог светског рата. Недоумицу изазивају поједини детаљи каросерије, као што су мањи прозори или врата на страни возача која новији модел не поседује.
Који год да је модел у питању, будући да у то време понуда мотора није била толико разноврсна као данас, аутобус је највероватније покретао дизел мотор са шест цилиндара и 4,2 литра запремине, који је на погонске точкове испоручивао 90КС и достизао максималну брзину од око 80 километра на сат.
За потребе филма аутобус је те 1980, када је филм и настао, додатно прерађен, па је добио посебан пакет "додатне опреме" који је подразумевао замену тапацираних седишта дрвенима, уградњу обора за прасиће у задњем делу, као и чувену пећ "бубњару" са припадајућим чунком који је провучен кроз кров.
Прича о рестаурацији аутобуса привукла је доста пажње у Србији, Хрватској и целом регону у лето 2015. године, када је објављена. Помињана је и регионална турнеја аутобуса, по завршеној рестаурацији. Чак су и неке од звезада култног филмског остварења изјављивале да би волеле поново да се провозају њиме.
Иако то са потпуном сигурношћу не можемо да тврдимо, изгледа, међутим, да се са рестаруацијом није далеко одмакло. Од колеге из Загреба, добро упућеног у збивања у филмској продукцији Хрватске, сазнали смо да се аутобус у последне две године и даље налазио у депоу Јадран филму без видних трагова рестаурације.