Може ли се избећи плаћање казне за саобраћајни прекршај: Да ли методе "извлачења" имају ефекта?

Иако многи мисле да возач нема никаквих шанси да избегне казну за саобраћајни прекршај кад га заустави полиција и тврди да је нешто скривио, у пракси није увек тако. И те како може, ако је истина на његовој страни и ако зна шта да ради и како да поступи у таквој ситуацији. Ево шта то у пракси значи.

Тешко за прекорачење и алкохол

Ако вас је "ухватио“ радар за прекорачење брзине, односно ласерски уређај, јер се радари одавно не користе али их и даље тако називамо, рачунајте да су вам шансе јако слабе. Можете се до сутра позивати на дозвољену грешку који сваки мерни уређај мора да има и која је предвиђена и нашим прописима, па чак и спецификацијом самог уређаја коју је саставио произвођач. Нулта толеранција је извесна, а судије у таквим ситуацијама углавном одмах доносе осуђујућу пресуду.

Евентуално, претходно траже мишљење Дирекције за мере и драгоцене метале, јер је у њиховој надлежности оверавање ласерских мерила брзине, које користи саобраћајна полиција. Нажалост, Дирекција је заузела став да се измерена брзина сматра коначном, без обзира на правила струке и чињеницу да се ни за једно мерило на свету не може рећи да је апсолутно тачно, и готова ствар.

Да се жалите апелационом суду можете, али тиме ништа нећете постићи јер они такве пресуде углавном потврђују.

Исто је и ако „надувате“ преко 0,2 промила. Тестирали су вас алкометром чија је исправност оверена и ту никакве жалбе не помажу. У овим ситуацијама, или идете на склапање споразума на начин о којем је Телеграф већ писао, или одмах платите половину казне ако је реч о мањем прекорачењу, или сте „надували“ до 0,5 промила, па сте добили прекршајни налог.

Шта ако нестанете?

Није непознаница да су многи покушали да избегну казну тако што се нису одазивали на судске позиве - по систему ником не отварај врата и сакриј се док не дође до застаревања, које наступа за две године од момента покретања поступка. Чињеница је да је прекид поступка због застарења начин да се избегне плаћање казне и да је некима успело да се извуку управо тако што нису примали позиве од суда...

Међутим, морамо да разочарамо оне који воле да чине и овакав прекршај - ни овај начин више "није поуздан". Ево зашто. Обавештење о томе да треба да дођете у суд и преузмете позив јер нисте били код куће када је покушана достава, може вам бити остављено на вратима стана или куће у којој живите. И онда, ако се не појавите, позив се качи на огласну таблу суда где стоји осам дана и после тога се сматра урученим, па судија може да донесе пресуду иако вас уопште не саслуша ако је тако назначено у позиву.

У том случају, ако пресуда постане правоснажна пре застаревања, прекршилац би требало да остане још две године у „илегали“ јер онда тече рок од нова 24 месеца за извршење.

Оно што додатно компликује живот у таквој ситуацији јесте што судије тада углавном издају општу наредбу за довођење, а кад полиција некога не може да пронађе на адреси на којој је пријављен, онда му се ставља такозвана „пасивна адреса“. Након тога, где год да вас зауставе и легитимишу, било у саобраћају, било на улици или у неком објекту, одвешће вас право у притвор, а затим код дежурног судије. Тамо ћете одмах морати да платите све казне које су вам изречене, а ако немате новца или нећете, све новчане казне вам се претварају у затворске по принципу један дан затвора за сваких 1.000 динара.

Да ли потписати полицијски записник?

Када вас заустави полицајац и тврди да сте направили неки прекршај, а нема никакву фотографију ни видео-запис као доказ, он ће сачинити записник о извршеној контроли учесника у саобраћају и понудити вам да потпишете. Немојте само одбити, као што многи раде, него тражите да унесете своје примедбе јер на то имате право. Или да сами унесте своју верзију у рубрику која је за то предвиђена, или да му издиктирате па да полицајац то напише. Онда слободно потпишите. Важно је да тачно запамтите шта сте написали и да то исто после поновите пред судом.

Шта када случај дође до суда?

Сагласно Члану 89. Закона о прекршајима, терет доказивања прекршаја и одговорности на подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка, дакле на саобраћајној полицији или комуналној милицији.

А кад чврстих доказа нема, онда остаје још само исказ полицајца и ваша убедљива одбрана у којој ћете поновити исто оно што сте написали у записнику кад су вас зауставили.