Најједноставнији савет за безбеднију и бржу зимску вожњу, за који је потребно мало вежбе
Возачи, у највећем броју случајева, највише пажње обраћају на возило испред свог и на ивицу пута, односно, банкину, али...
До званичног почетка зиме има још месец дана, али време већ постаје све хладније, а јутарња магла и влага утичу на клизавост коловоза. А можда ускоро дође и снег... Закључак - дани су све хладнији, па је потребно водити више рачуна и бити опрезнији у вожњи.
Међу бројним саветима који се односе на зимску, односно вожњу по хладнијем времену један је унверзалан - Добро обратите пажњу где желите да идете!
Можда делује банално, али је веома ефикасно. Узгред, то је нешто што сваки професионални возач ради. Проблем је у томе што није реч о нечему што је интуитивно, па се мора "вежбати" да бисте постало стална пракса.
Схватили сте већ да овде није у питању савет техничке природе, већ је реч о чињеници да се већина возача не фокусира на то где не жели да иде. На шта се овде конкретно мисли?
Када се нађе у потенцијално опасној ситуацији, возач у највећем броју случајева, највише пажње обраћа на возило испред свог и на ивицу односно на ограду пута (банкину).
Школе безбедне вожње саветују, поготово у зимским условима, да би, уместо задњег браника возила испред или банкине, возач требало да гледа испред себе и да фиксира поглед на средину траке у којој се налази, односно на тачку на којој ће се његово возило налазити неколико секунди касније, чак иако то подразумева игнорисање возила испред, пише Популар Mechanics.
Периферни вид је тај који ће "ухватити" свако неочекивано кочење, проклизавање или сметове на путу.
Можда ово не звучи баш сасвим исправно, али је суштина: Гледај тамо где хоћеш да идеш!
Исти принцип важи и вожњу на два точка. Тако се, на пример, приликом полагања возачког испита за мотоцикл у САД, од кандидата тражи да изведу скретање на уском простору при малој брзини, а да притом стопалом не дотакну тло.
Они који "гледају неколико секунди у будућност", обично овај задатак изведу како треба. Они кандидати који гледају у свој предњи точак покушавајући да избегну најближи чуњ, најћешће у томе не успеју.
Исти принцип применљив је и код вожње бицикла, скијања и сурфа.