ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Сигнали које аутомобил шаље пре него што настане ОЗБИЉАН КВАР

Чак и најпоузданији аутомобили понекад доживе квар. На возачу је наравно, да такве ствари превенира, колико је у његовој моћи. Без обзира на провереност инжењеринга и усавршеност технологије, увек постоји могућност да нешто откаже или да се појаве неки иритирајући звуци или вибрације, који наговештавају већи проблем. Неки модели аутомобила имају тенденцију да нервирају своје власнике чешће од осталих, доживљавајући кварове без претходног упозорења, док други могу да се „котрљају“ годинама уз „лупкања“ и „шкрипу“, без значајнијег проблема.

Са стицањем возачког искуства, учимо да препознајемо те знаке упозорења. Аутомобили нам често шаљу сигнале да им „није добро“. Сем пробушене гуме, што може да се деси свакоме у било којем тренутку, већина кварова може да се спречи. Наравно, превенција кошта, али се у крајњем збиру испоставља јефтинијом у односу на неопходну интервенцију.

У време данашње, нема потребе за „рекла-казала“ информисањем у вези са неким конкретним моделом. Васколика глобална дигитална мрежа пружа увид у безброј искустава и информација, о којима пишу и говоре сами власници, где можемо много тога сазнати о „бољкама“ наших лимених љубимаца. Сваки модел и његови деривати поседују листу компоненти и функција на чијем плану су „танки“.

У случају неких произвођача аутомобила, с времена на време се појаве грешке које су заједничке за више производа. Ово се догађа из простог разлога што се возила производе на истим производним линијама, механичке платформе се деле, а самим тим се дизајнирају са истим компонентама и технологијом.

Неке компаније имају често проблема са „електриком“, док су аутомобили неких других склони корозији. Постоје и проблеми везани за конкретан модел, попут отказивања одометра, проблема са показивачима и инструментацијом, али оно што може бити најгоре је проблем на мотору који се не може избећи.

На срећу, данас се лако можемо упознати са проблемима који пословично прате наша возила, посебно на специјализованим форумима. Највећи број проблема може бити решен пре него што солуција постане скупа, док ће неки други од власника изискивати да издвоје новац за поправку када дође време за њу.

Овде смо се позабавили општим проблемима који се могу појавити на сваком аутомобилу који користи мотор с унутрашњим сагоревањем. Реч је о стањима које се погоршавају временом али могу благовремено да се исправе. Потребно је само да држите очи и уши отвореним с времена на време. Помаже и нос, али и здрав разум. Наравно, аутомобил треба да прегледа професионални механичар, на крају крајева.

Хајде да погледамо о којим симптомима се ради:

Густ дим

Када из издувног система излази густ дим, јасно је да имате проблем с мотором у најави. Чак и када су дизели у питању, који су склони „димљењу“, треба обратити пажњу шта излази из „ауспуха“. Постоје четири типа дима који излазе из издувне цеви: бео, сив, плав и црн. Сваки од њих сигнализира да је реч о различитим проблемима, који могу бити решени јефтиније у односу на евентуалну „генералку“.  Овде такође треба обратити пажњу на пару и кондензацију (које се појављују при хладнијем времену) и не мешати их са белим димом. Бели дим значи да мотор шаље воду кроз издувни систем. Овај проблем је проузрокован проблематичним заптивком (дихтунгом) главе мотора. Што се тиче дизела, проблем може бити са тајмингом убризгавања пумпе за гориво. Међутим, прекомерни бели дим се односи на лоше заптивање главе мотора, а уколико се проблем игнорише, може довести до њеног отказивања.

Плави дим је лако дијагностификовати. То је сигнал да мотор сагорева уље. Уколико га приметите приликом убрзавања или након стартовања мотора, то значи да су карике клипова „зреле“ за замену. Реч је о скупој поправци, али уколико се симптоми игноришу, епилог може бити много гори, јер се ствари неће поправити саме од себе. Такође, може се осетити специфичан мирис иза аутомобила.

Црни дим, с друге стране, значи да је смеша „пребогата“, односно да недостаје ваздуха. У случају бензинских мотора, ствар се решава подешавањем. Што се дизела тиче, црни дим може сигнализирати прекомерно присуство чађи из процеса сагоревања, тако да ако је реч о модернијем возилу, треба га „прикачити“ на дијагностику.

Иза сивог дима може да се крије неколико проблема, од проблематичног вентила система који спречава да се испарења флуида из блока и картера мотора избацују директно у атмосферу, па до лоше главе мотора. Појављује се када мотор сагорева уље и често антифриз, који цури у цилиндар. Када је мотор хладан, треба проверити резервоар расхладне течности и установити да ли има присуства уља. Уколико има, неопходна је репарација главе мотора. Уколико нисте сигурни да ли ваш аутомобил „дими“, замолите пријатеља да вози иза вас и обрати пажњу на издув. Такође, можете искористити и ретровизоре да бисте проверили да ли остављате „димни траг“. Уколико он постоји – правац сервис.

Цурења

Аутомобил поседује различите течности, које временом могу да пронађу начин да изађу из система којем служе. Повремено баците поглед испод возила да бисте уочили евентуалне мрље настале капљањем. Урадити ово једном недељно је сасвим довољно.

Научите како да проверавате ниво различитих течности и радите то редовно. Смањивање нивоа може указивати да негде долази до цурења. Уље, антифриз, гориво, кочна течност, уље мењача, течност серва и амортизера; све наведено може пронаћи неку пукотину и наћи се на „слободи“.

С времена на време проверите наплатке. Уколико приметите трагове течности (а да се не ради о трагу које остављају четвороношци мушког пола), то може значити да је дошло до цурења течности из чељусти или црева. Наравно, уколико се овако нешто деси, под хитно у сервис, јер последице могу бити веома непријатне, а последње што желите је да останете без кочница током вожње. Проблем са кочницом може да се детектује и на тај начин што папучица постаје „мекша“ него иначе када се притисне. Уколико се то понавља током вожње, зауставите се и проверите ниво кочне течности. Уколико је ниво испод минимума, немојте даље возити. Цурење уља мотора се може проверити и на самом мотору, приликом инспекције састава главе и блока мотора.

Немојте игнорисати ни најмање цурење, јер ће оно временом само постајати све горе. Цурење расхладне течности се лако може проверити, најчешће током рада мотора и при радној температури. Цурење течности серва може да се примети инспекцијом пумпе и резервоара. Треба обратити пажњу на евентуално присуство прљавог масног талога. Цурење из компоненти ослањања је теже приметити, јер је потребно погледати амортизере. Уколико приметите да је дошло до цурења, што пре у сервис, то боље. Када је о гориву реч, најбоље је тамо где долази до цурења ставити песак или посип за мачке пре шлепања у радионицу. Сувишно је споменути да је ризик од запаљења у овом случају велик.

Шкрипања, цвиљења, лупкања…

Временом, код неких возила се појаве извесна шкрипања, лупкања или звецкања. Често их зовемо „паразитски“ звуци. Уколико се чује шкрипање приликом преласка преко лежећег полицајца, огибљење треба да се провери, јер су највероватније потребне нове чауре.

Уколико се непријатан звук чује приликом преласка преко озбиљних рупа, могуће је да је све у реду, али треба наставити опрезно. Обавезно проверите подвозје након што сте прешли преко ударних рупа. Притом је корисно имати батеријску лампу, да се провери да случајно није дошло до неког оштећења.

Звечање и наглашено шкрипање сигнализирају да је реч о озбиљнијој ствари. Разлози могу бити бројни, али у великој већини случајева ћете моћи безбедно да се одвезете до механичара. Уколико бука постаје интензивнија, зауставите возило и позовите шлеп-службу.

Ако чујете звук када је волан у потпуности закренут, највероватније ће бити неопходна благовремена стручна интервенција на управљачком систему. Цвиљење које нестаје током вожње али се чује у „леру“, проузроковано је старим раменима, обично помоћним. Замените их чим пре.

Лупкање је најзлокобније. Оно најављује проблем на мотору, што значи да ће евентуална поправка бити скупа. Уколико се лупкање чује константно, требало би проверити ниво уља. Постоје такође и лакши ударци, које проузрокују подизачи вентила што може да се реши подешавањем. Уколико чујете било какав чудан звук који долази из мотора, обавезно га проверите.

„Чудни“ проблеми

Овакве ствари се не дешавају сваки дан, али с времена на време знају да нам задају главобољу. Примера ради, примећујете да ваш љубимац троши више горива него иначе а да нисте променили стил вожње. У том случају је неопходна провера и евентуално подешавање. Оно на шта посебно треба обратити пажњу су губитак снаге, неуобичајени звуци при промени степена преноса (ту се не убраја „крљање“ приликом мануелног мењања степена преноса, јер то је обично грешка возача) као и на неравномеран рад мотора.

Када мотор теже стартује у извесним ситуацијама, меморишите или запишите то. Уколико се такво понашање наставља, консултујте се с вашим механичарем или га упитајте о проблему приликом првог следећег сервиса. Обавезно пратите показивач температуре расхладне течности.

Уколико сте радили модификације на возилу, опремите га мерачем уља притиска и температуре уља и пратите вредности које показују. Приметићете проблем пре него што доће до последица. Пратите необичне појаве на аутомобилу и записујте их, што ће вам веома помоћи када будете механичару објашњавали о чему се ради. Ово је заиста сјајан савет ако имате проблем који се јавља искључиво при дужим вожњама или извесним временским условима, екстремној врућини или хладноћи, након обилног пљуска и слично.

„Јогунасто“ понашање

Приметили сте „гремлине“ у фаровима или електричном систему? Обратите пажњу на варирање интензитета светлости фарова када аутомобил ради у „леру“,  као и на варијације интензитета приликом вожње. Проверите електричне конекције уколико неки дугмићи не раде с времена на време, јер то може сигнализирати потенцијалан квар. Кутија са осигурачима је прво место за проверу уколико нешто не функционише у оквиру електричног система аутомобила. Ако нисте пронашли ништа спорно, следећа станица је аутоелектричарска радионица. Мада многи желе да уштеде, интервенција професионалца је увек исплатива на дуге стазе. Најгоре је када дозволите себи или неком нестручном лицу да импровизује на вашем возилу. Како су нам говорили родитељи када смо били мали? – „Са струјом се не игра“.

С времена на време искључите аудио уређај и обратите пажњу на евентуална цвиљења, шкрипања, лупкања и остале звуке. Запишите све што чујете, као и услове при којима се проблем дешава. Да ли су точкови бити закренути? Да ли је мотор хладан или у радној температури? Да ли се икада прегрејао? Да ли се звук чује када се скреће улево или удесно и сл.?

Обраћање пажње на понашање возила не само што може да спречи претерани одлив из новчаника на дуге стазе, већ може и да спаси живот.

Возите безбедно, увек и свуда.