ОВО ЈЕ ПРОБЛЕМ ВЕЛИКОГ БРОЈА ВОЗАЧА: Како обуздати БЕС за воланом?
Спречите могућу катастрофу.
Конфликти у саобраћају су стари колико и сами аутомобили, ту немамо никакву дилему. Међутим, чувена англо-америчка синтагма "роад раге", није се толико користила у пракси до осамдесетих година, када је почела масовно да се појављује у чланцима на тему агресивности возача.
ВОЗАЧИ ПОЧЕТНИЦИ: На ове 3 ОПАСНОСТИ у току вожње морате обратити ПОСЕБНУ ПАЖЊУ, а ево и које су
НЕВЕРОВАТНО: Да ли Опел гаси један од НАЈБОЉИХ модела за почетнике?
НЕОЧЕКИВАНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Volkswagen показао концепт ЕЛЕТРИЧНЕ БУБЕ (ФОТО ВИДЕО)
Тада је наметнуло и једно кључно питање: „Да ли се ради о менталном поремећају или не?“
Наравно, сигурно је да нису сви који се у одређеним моментима и извесним ситуацијама изнервирају током вожње, душевно поремећени. Ипак, у најновијим истраживањима, дошло се до благо узнемиравајућег закључка: понашање које се типично повезује с агресивношћу у саобраћају, резултат је емоционално нестабилних поремећаја личности, у овом случају импулсивног понашања, што је, свиђало се то нама или не – патолошка ствар.
Да се подсетимо на нешто што нам је у великој мери својствено: Импулсивни тип је експлозивна и агресивна личност, на критике других реагује претећим понашањем и насиљем. Изостаје контрола импулса. На овакве возаче у саобраћају наилазимо готово свакодневно, мада и ови нису ретки: Особе са нарцистичким поремећајем личности имају наглашен осећај важности и грандиозни доживљај да су јединствени. Карактерише их: преувеличани доживљај сопствене личности, нереално веровање да су у тој мери јединствени да их могу разумети само посебни људи и институције, преокупирани су фантазијама (о моћи, лепоти, успеху и романтичним љубавима), амбициозни су. Од других људи очекују дивљење, посебан третман, ограничених су капацитета за емпатију, склони су зависти, често су арогантног понашања и склони експлоатисању других. Крхког су самопоуздања и склони депресивном реаговању.
Неки психолози су ово описали као "др Џекил и мистер Хајд" понашање, а агресивност у саобраћају се не може посматрати кроз званичну спољну опсервацију. У већини случајева, полиција не може да по службеној дужности некога окриви за "агресивност у саобраћају", мада у свим земљама постоје закони који се баве овом тематиком.
Стрес изазван немогућношћу кретања
По бројним стручњацима, најпрепознатљивији разлози за агресивност у саобраћају, свој корен вуку из основа људског понашања. Прости конфликтни фактори или емотивни изазови повезани са вожњом, могу постати "плодно тло" за испољавање беса и агресије за воланом.
Примера ради, готово свуда у свету, возачи су дужни да поштују извесна ограничења везана за брзину кретања, без обзира што су њихова возила способна да се крећу много брже. Практично, сваки пут има своју хоризонталну сигнализацију, семафоре и саобраћајне знаке који треба да се поштују. Све се то дешава док се стрес проузрокован чињеницом да не можете да се крећете унутар возила, акумулира временом. Тај фактор, немогућности кретања, постаје главни окидач за стрес, без обзира што се возило креће, јер током вожње, тело возача није мобилно.
"Утеривачи правде"
Поред наметнутих рестрикција, понашање осталих учесника у саобраћају, мада није директно повезано с другима, утиче на агресивност за воланом. Неке од примарних манифестација понашања, познатих по томе што изазивају налете беса, су када вам се неко "лепи" за задњи део, "сече" возну траку, труби, агресивно "блица", галами или непристојно гестикулира.
Наравно, људи који пате од става "главни-сам-на-путу", а каквих је код нас веома много, неће толерисати претходно наведене манифестације и моментално ће постати "осветници", спремни да се упусте "у потеру и казне безобзирне преступнике".
Мада је већина инцидената, који доводе до испољавања агресивности веома фреквентна, они се и даље третирају као патолошки, а та непредвидивост креира ирационалне секвенце мисли код већине возача. Неки од њих се истог момента претварају у "осветнике", који треба да казне остале учеснике у саобраћају због тога што се глупо понашају за воланом.
Како контролисати бес?
Агресивност у саобраћају је у великој мери повезана с другим типовима беса, тако да уколико примећујете да ови инциденти увек пронађу начин да се понове, можда би требало да обратите пажњу на то да проблем није у другима, већ у вама.
Када возите а неко или нешто вас разбесни, најпре покушајте да направите прекид у навали мисли. Имајте на уму да сви праве грешке, па и ви, а када се то деси, није на вама да кажњавате остале учеснике у саобраћају због њихове "идиотске" вожње, сем уколико нисте саобраћајни полицајац на дужности.
Ваша безбедност и безбедност путника, треба да су од примарног значаја, без обзира на "нијансу зелене" које је ваше лице попримило и потребу да свој бес искалите на "идиотима". Покушајте чешће да будете саосећајни, љубазни и честити, па чак и уколико се то испостави веома тешким у извесним ситуацијама.
Један од сигурних начина за контролисање беса је фокусирање на дисање. То је добар пример како спустити пулс и на ефикасан начин се смирити, уколико сте све урадили како треба. Правите дуге и дубоке удисаје и покушајте да задржите ваздух пар секунди у плућима, а затим полако издахните и поновите овај циклус онолико пута колико сте у стању да то урадите.
Промена става спора али достижна
Основно правило које треба пратити се вероватно односи на то да треба да сте толерантнији према другим учесницима у саобраћају, без обзира колико вам је понекад тешко да то постигнете. Суштина је у томе што само добре ствари могу да проистекну из међусобног поштовања, без обзира на контекст.
Као што је Ганди говорио: „Око за око се завршава тиме што ће цео свет бити слеп“.