Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ОВО НИКАКО НЕ РАДИТЕ: Ево зашто је ЛОШЕ пуштати ауто да зими ради у леру

13.11.2023. 09:54
Пише:
Србија Данас
automobil
аутомобил / Извор: Профимедиа

Сви то радимо, а не би требало.

Зимски услови вожње ваш аутомобил ионако тешко подноси. Међутим, упркос увреженом мишљењу, биће му још и теже ако га рано ујутру, кад су температуре јако ниске, прво пуштате да мало ради у месту како би се загрејао. Иако је то нешто у што већина возача верује и ради, чини се да тај поступак ауту више штети него користи, преноси "Бизнис инсајдер".

ВОЗАЧИ, ПРИПАЗИТЕ: Овај део најчешће цркава зими, а без њега не можете упалити ауто - ЕВО РЕШЕЊА (ВИДЕО)putevi

ВОЗАЧИ, ПРИПАЗИТЕ: Овај део најчешће цркава зими, а без њега не можете упалити ауто - ЕВО РЕШЕЊА (ВИДЕО)

БРЗ КАО МУЊА: Електрични ауто с Балкана ушао у Гиниса с новим рекордом у брзој вожњи (ВИДЕО)električni automobil

БРЗ КАО МУЊА: Електрични ауто с Балкана ушао у Гиниса с новим рекордом у брзој вожњи (ВИДЕО)

ВОЗЕ ИХ И ДАНАС, А АСТРОНОМСКИ ДУГ РАСТЕ: Да ли сте чули за "највећу крађу аутомобила икада"?Volvo

ВОЗЕ ИХ И ДАНАС, А АСТРОНОМСКИ ДУГ РАСТЕ: Да ли сте чули за "највећу крађу аутомобила икада"?

Шта је погрешно у том врло увреженом миту, објаснио је ауто тркач Стефон Ћијати који читав живот ради с моторима с унутрашњим сагоревањем.

Он каже како држање мотора у леру на великој хладноћи, осим што узалуд троши гориво, одузима уље неким деловима мотора којима је оно кључно, нарочито цилиндрима и клиповима.

Под нормалним условима, мотор ради на мешавину ваздуха и паре горива. Кад та мешавина уђе у цилиндар, клип је компресује при чему, врло поједностављено, долази до сагоревања које онда покреће мотор.

Међутим, када је напољу хладно, гориво ће много теже испаравати. Аутомобил ће то компензовати додајући више горива у ону мешавину ваздуха и паре горива (Ћијати то назива "running rich") и тада почињу проблеми.

- Проблем је у томе што додајете више горива у комору за сагоревање при чему нешто горива може доспети на њене зидове. Гориво (бензин) одлично у отапању и може испрати уље са зидова коморе што може изазвати оштећења ако мотор у хладним условима ради у леру дужи временски период - објашњава Ћијати и додаје да с временом недостатак уља може довести до оштећења цилиндра и клипова и то практично значи смрт мотора.

Супротно популарном веровању, пуштање аута да по хладноћи ради у леру док се не загреје не продужује живот мотора. Напротив, скраћује га.

Срећом, ово се догађа само кад је гориво јако хладно. Чим се загреје на температуру од око 4 степена Целзијуса, ауто почиње да троши нормалне количине горива.

Могли бисте због тога помислити да ће пуштање аута да ради у леру решити овај проблем. Али немојте бркати топао ваздух из вентилације с топлим мотором. Рад у леру је заправо узрок свих проблема.

Најбржи начин да брзо угрејете мотор је да одмах започнете вожњу.

Можда сте некад чули и да уље у серво волану може бити прехладно, но Ћијати одбацује и ту тврдњу:

- И уље ћете брже загрејати ако му допустите да ради управо оно чему је намењено. Требало би му бити довољно већ 30 секунди или један минут. Пумпа за уље ће у почетку можда производити чудне звуке, али пуштање аута да ради у леру пет или десет минута неће учинити ништа уљу серво волана. Нећете постићи ништа уколико не мичете волан и он стоји у месту - додаје Ћијати.

У почетку будите нежни с папучицом гаса. Ауту је потребно око 15 минута (у зависности од услова вожње) да постигне нормалну радну температуру. Ако силовито притискате гас и јурите чим сте упалили ауто, стварате непотребан стрес.

Осим тога, ако јурите одмах након што сте упалили ауто, потрошићете и до 12 одсто више горива да бисте прешли исту удаљеност.

Грејање мотора у леру вероватно је навика заостала из времена кад су се аутомобили ослањали на карбураторе. Већ након 1980. почела је производња аутомобила с електроничким убризгавањем горива и сви аутомобили данас раде на том принципу.

Кључна је разлика у томе што систем убризгавања горива долази опремљен сензором који омогућује унос тачно одређене мешавине ваздуха и паре горива како би се постигло сагоревање. Мотори с карбураторима немају тај важан сензор.

 

 

}