СРБИЈА КАСКА 15 ГОДИНА ЗА ЕУ: Шта нам доноси нова стратегија безбедности саобраћаја?
Овај документ предвиђа заиста неке амбициозне и лепе циљеве.
Измене Закона о безбедности саобраћаја коначно су почеле да се примењују, а ускоро нас очекује још једна новост. Наиме, очекује нас усвајање нове Националне стратегије од 2023. до 2030. године.
ВОЗАЧИ, ОПРЕЗ: На улицама су нове камере за мерење брзине - ево како функционишу
КАД ЛЕЖЕЋИ ПОЛИЦАЈЦИ НИСУ ДОВОЉНИ: Ово је нови метод успоравања саораћаја (ФОТО)
НЕВЕРОВАТНО: Возачи ових марки аутомобила највише скупљају казнене бодове у саобраћају
Можда просечном власнику аутомобила, који из недеље у недељу прати цене горива и мучи муку са одржавањем свог љубимца у овом тренутку нису претерано блиска дугорочна планирања државе. Ипак, овај документ предвиђа заиста неке амбициозне и лепе циљеве.
Замислите да за седам година немамо ни једно дете страдало у саобраћају, а да је број жртава преполовљен. Или да нам 75 одсто свих путева у земљи буде по најсавременијим стандардима?
Зато смо одлучили да вам представимо делове нове Стратегије, а наравно остаје да видимо да ли нас очекује потпуни заокрет државе по питању безбедности саобраћаја или смо добили нов списак лепих жеља?
Зашто ово кажемо? Просто је, Србија већ годинама има Стратегију безбедности саобраћаја, која је претходних година мање-више била "мртво слово на папиру".
Србија је данас тамо где је Европска унија била пре 15 година
Уосталом, то показују и подаци. Наиме, на међународној конференцији "Визија 0 за Балкан" која је одржана раније ове године у Београду, др Крсто Липовац, професор на Саобраћајном факултету навео је да у периоду од пет година 730 људи више изгубило живот у саобраћајним незгодама него што је било планирано досадашњом стратегијом, док је чак 5.000 више људи повређено.
"Новом стратегијом Србија је зацртала да буде међу 10 најуспешнијих европских земаља када је реч о безбедности саобраћаја. Али, ако бисмо у овом моменту поредили јавни ризик страдања у Србији и ЕУ добијамо податак да се ми данас налазимо где је Европска унија била пре 15 година. Сувише смо времена бацили, морамо да будемо бржи", упозорио је професор Липовац.
Шта су још циљеви, осим да будемо међу најуспешнијим европским државама? Пре свега смањење броја жртава на путевима.
Како би се пратили сви подаци и мерио успех, за реперну годину узета је 2019. година пред почетак пандемије.
Циљ је да 2030. ниједно дете не страда у саобраћају
Гледано кроз бројеве, циљ наше државе јесте да се до 2030. године преполови број жртава на путевима, односно да се сачува минимум 1.314 живота. Такође, идеја је да у наредних седам година сачувамо 68 деце, односно да достигнемо ту визију 0, којој би се сви радовали.
Остали велики циљеви које ће наша држава покушати да достигне јесу распоређени по стубовима безбедности саобраћаја. Нећемо се превише бавити детаљима, поготову кад је реч о "управљању безбедности саобраћаја", јер просто за сада нема никаквих конкретнијих информација како ће то изгледати у пракси.
Оно што је важно за обичне возаче јесте најава да ћемо имати безбедније путеве, односно да нова Стратегија предвиђа да се 75 одсто укупног саобраћаја у нашој земљи обавља на ауто-путевима, урађеним по савременим стандардима, те да ће се радити на исправљању грешака пута на местима где је утицајни фактор за настанак саобраћајних незгода.
Смањење просечне старости српског возног парка на 14 година
У Агенцији за безбедност саобраћаја, која је носилац целог овог пројекта најављују и подмлађивање нашег возног парка. Подсетимо, по овом параметру Србија је на дну европске лествице, а наши аутомобили су у просеку стари чак 17,3 године.
До краја 2030. године просечна старост би требало да се спусти на 14 година. Један од модела како ће се овај проблем решавати јесте програм субвенција за куповину половних аутомобила са Еуро 6 мотором уз рециклажу старих дизелаша.
Пријаве за овај програм требало би да почну наредних месеци, а ми ћемо пажљиво пратити како ће то изгледати у пракси. Очекује се да на овај начин са улица буде склоњено око 140.000 возила са моторима Еуро 1, Еуро 2 и Еуро 3.
Увођење јединственог броја за позиве хитним службама спасава животе
И на крају, до 2030. године можемо очекивати формирање јединственог броја за позиве хитним службама, са циљем да се максимално убрза пружање неге повређенима у саобраћајним незгодама.
Подаци показују да половина страдалих у незгодама живот изгуби или током транспорта у болницу или током првих 30 минута колико се статистички прате ти подаци. Надлежни желе да креирају систем, где ће се време интервенције хитних служби у значајној мери скратити.
Како нам је речено, у реализацију ових циљева кренуће се веома брзо. Већ је направљен акциони план до 2025. године који обухвата велики број активности. Како смо сазнали, у ове сврхе биће издвојено чак 83 милиона евра из државног буџета.
Све у свему, овај план делује веома амбициозно и нема тог човека који не би био поносан. Ипак, имајући у виду колико су се досадашње промене споро одвијале, питање је колико су зацртани циљеви оствариви.