Одлучили смо да се фокусирамо на јефтиније аутомобиле, такође нисмо хтели да гледамо ни прескупе аутомобиле, већ смо одлучили да видимо шта се све може купити са буџетом од 3000 евра. Успели смо да пронађемо 5 аутомобила за које сматрамо да се највише исплате за овај новац. У обзир смо узимали годиште, километражу, одржавање, али и марку возила.

VW Поло МК4 (2002-2009)

Поло Мк4 дужине је 3.916 mm, што значи да конструктори нису обавезно журили да прескоче “магичну” границу од 4 метра. Током свог животног века конкуренција га је све оштрије и оштрије нападала, а посебно је иронично што му је један од најозбиљнијих ривала била Шкода Фабиа. Доступан као хечбек са троја и петора врата, али и као седан који се изгледом солидно разликује од хечбека пошто је он у суштини намењен специфичним tržištima. VW Поло је редизајниран 2005. године када је добио нове фарове који су му дали много озбиљнији изглед. Као половњак држи високу цену, иако многи конкуренти нуде и више од њега. Није се баш прославио поузданошћу. Разни проблеми су решени приликом редизајна.

Радно окружење возача је врло ергономично, практично и функционално. Наравно, по VW традицији делује хладно и “досадно”. Седишта су удобна. Кабина је пространа, мада не можете да очекујете да позади удобно седи троје одраслих. Квалитет материјала у кабини је генерално добар, мада ту често долази до сукоба мишљења. Неки кажу да има превише тврде и неквалитетне пластике. 

Запремина пртљажника је 270 до 1.030 литара. По овом питању Шкода Фабиа га надмашује за 30 литара у основној запремини. Има просечан број преграда за ситнице. Опционо може да се добије фиока испод сувозачког седишта. Возач може да нађе одличну позицију за управљачем, мада могућности подешавања зависе и од пакета опреме.

Старији возачи и даље верују да су VW модели неудобни као Голф “двојка”, али изненадили би се колико је Поло удобан. Лако апсорбује чак и озбиљније неравнине или рупе. Путници се не замарају превише ни након дужих путовања. Управљач није намењен спортској вожњи - лаган је и не баш прецизан, што нам говори да је намењен опуштеној и удобној вожњи. Снага мотора иде од 55 КС, па све до верзија са 1.8Т мотором са 150 или 180 КС. Можда делује и превише, али подсетимо се да неки конкуренти имају и снажније спортисте. Ту је и обожавани 1.9 ТДИ са 101 КС или 130 КС. Штедљивији возачи више воле троцилиндарски 1.4 ТДИ, док они којима је издржљивост најважнија највише цене 1.9 СДИ без турбо пуњача.

Предности

•  удобност
•  прегледност
•  пространост

Мане

•  компликована замена сијалица у фаровима
•  електроника уме да прави проблеме
•  осетљиво ослањање

 

Шкода Фабиа (1999 - 2007)

Почела је да се производи октобра 1999. године у хечбек верзији, а караван је представљен септембра 2000. године. Након прве генерације модела Оцтавиа, Фабиа је наставила врло успешно да враћа сјај марки Шкода. Била је хит код купаца, не само због тога што су је многи видели као јефтинији VW Поло, него и због привлачног дизајна и генерално практичности, нарочито караван верзије.

Део успеха овог модела била је и чињеница да су готово сви механички и електронски делови и компоненте били развијени од стране VW групације или у сарадњи са њом, али су били понуђени у јефтинијем пакету у односу на VW Поло или Сеат Ибизу. Дакле, „скоро“ прави VW у приступачнијем паковању. Једини „трагови“ који нису имали са VW групацијом, а који су остали у Фабији су 1.0 и 1.4-литарски 8В МПИ мотори, који су били модификоване верзије Шкодиног 1.3-литарског мотора а који се користио у моделу Фаворит пре него што је VW преузео кормило. Први редизајн је уследио 2004. године, када су измењена светла за маглу, маска хладњака, задње светлосне групе, уграђен је нови волан, а измењени су и пакети опреме. Производила се као хечбек са петора врата, караван и као седан, намењен посебним тржиштима (југоисточна Европа, Турска, азијске земље...).Други модели у његовој класи су: Опел Цорса, Форд Фиеста, VW Поло…

Ентеријер није луксузан, као што нико није ни очекивао – једноставан је и функционалан. Пластика и други материјали у кабини су осредњег квалитета, мада су прилично отпорни на хабање и огреботине. Ипак, то у великој мери зависи од тога како се ауто третира. Команде су ергономично распоређене, мада не би сметало да су команде вентилације, односно клима уређаја мало више позициониране како ручица мењача не би сметала возачу у одређеним позицијама. Генерално, унутрашњост делује хладно, али не и јефтино/сиромашно. Не би сметало да позади има мало више места.

Хечбек са својом дужином од 3.960 mm нуди просечан пртљажник од 260 литара, али зато када се оборе наслони задње клупе добија се 1.015 литара. Са друге стране, караван је дужи у задњем делу – укупно 4.220 mm, па има основну запремину пртљажника чак 426 литара, што се увећава на 1.225 литара обарањем задњег наслона. Ни седан верзија није лоша упркос непрактичном облику задњег дела, с обзиром да је исте дужине као караван – њен пртљажник је од 438 до 789 литара. У кабини има просечан број и запремину преграда и остава за разне ствари. Генерално, без обзира на верзију – Фабиа је врло практичан аутомобил.

Направљен је одличан компромис удобности и возних особина. У кривинама се понаша боље него што се то очекује када први пут седнете за њен волан. Уграђивали су се бензинци од само 1.0 са 50 КС до 2.0 литра са 8 вентила и 116 или 120 КС. Ту је и читава војска 1.2-литарских (са 3 цилиндра) и 1.4-литарских мотора са 2 или 4 вентила по цилиндру и у разним верзијама снаге. Када су дизелаши у питању, посебно су популарни мали 1.4 ТДИ троцилиндраши снаге 69, 75 или 80 КС, док је 1.9 ТДИ са 101 КС права посластица у овом возилу. Најснажнија верзија, супротно логици спортских верзија, јесте 1.9 ТДИ са 131 КС у ВРС верзији. Ту је и дизелаш без турбо пуњача, "анемични" 1.9 СДИ са 64 КС и 125 Нм, мада након одређеног навикавања није уопште лош.

Предности

•  практичност
•  пространост
•  моторизација

Мане

•  поједини проблематични мотори
•  висока цена половњака
•  простор позади

 

Renault Clio 3 (2005-2014)

Француски произвођач је већ дуже година на тржишту, а трећа генерација модела Clio је сасвим солидан аутомобил како за младу особу, тако и за мање породице, а практичан је и за старије људе. Доступан је у верзији са 3 и 5 врата ,а такође је ту и караван варијанта под називом Грандтоур.

Квалитет унутрашњости је на завидном нивоу, а такође Clio може да има доста лепу опрему.
Каросерија је релативно доброг квалитета, крила су пластична па је ту и мање проблема. Озбиљнијих проблема са корозијом не би требало да буде.

Мотори које би издвојили јесу:
– 1.2 бензин – за људе који доста возе по граду ово је прави избор, подноси ТНГ, једноставно одржавање
– 1.6 бензин – за људе који имају више вожње ван насељеног места, а ипак желе једноставног и квалитетног бензинца
– 1.5 ДЦи дизел – не смемо изоставити дизелаша, вероватно и најпопуларнији избор, свакако познатог по својим проблемима са дизном и пумпом високог притиска, али то је ретко и дешава се на примерцима са километражама често преко 400 хиљада. Мој избор би био мотор јачине 86 коња и мењач од 5 брзина, овим ћете избећи ДПФ филтер који у овој варијанти мотора и мењача није био уграђиван.

За млађу популацију идеалан избор јесте Clio ГТ, мотор 1.6 16в са 128 коњских снага, чиста снага без турбине, једноставно одржавање, ниска килажа и загарантована забава.

Фиат Гранде Пунто (Пунто ИИИ) 

Трећу генерацију Пунта знамо под три имена, што често збуњује купце, али и власнике. Објаснићемо ту проблематику. За разлику од прве две генерације, трећа је знатно озбиљнији аутомобил који је успео у великој мери и да поправи имиџ италијанске фабрике по питању поузданости њених модела.Други модели у његовој класи су: Peugeot 207, Опел Цорса, VW Поло, Сеат Ибиза…

Унутрашњост може у доброј мери да се разликује у зависности од тога да ли седите у Гранде Пунту, Пунту Ево или „само“ Пунту. Пакет опреме такође може да донесе велику разлику. Стога није лако генерализовати квалитет материјала и завршне обраде. Генерално, возач може лепо да се смести, команде су врло ергономично смештене и атмосфера је пријатна. Виши путници позади могу да имају проблема са простором за ноге. Пртљажник од 275 литара није баш импресиван, пошто главни ривали (нпр. Фиеста и Clio) углавном имају већу запремину – не драстично, али „на папиру“ побеђују. Пртљажник има таблу која може да се подигне, чиме се добија дупло дно, али и равна површина када се оборе наслони задњих седишта – то олакшава убацивање и транспорт дужих предмета.

Мало тврђе подешено вешање, али није неудобан. Нпр. мало је неудобнији од 207-ице или Цлиа. Одлично се понаша у кривинама – спортски настројени возачи могу да уживају, мада би волан могао да буде мало „тежи“ и да шаље више информација са точкова. Нема изненађења приликом оштрих маневара. Код Ево верзије побољшана је звучна изолација. Има City мод за градску вожњу, тако да може волан да се окреће малим прстом, што у великој мери помаже код паркирања.

Предности

• Управљивост
•  Добар избор мотора
•  Цена и трошкови одржавања

Мане

•  Мењач
•  Пртљажник би могао да буде већи
•  Простор за ноге позади

Фиат Браво (2007 - 2014)

Фиат Браво има довољно спортског духа да буде и младалачки, али и довољно практичности да буде породични аутомобил. Можда би било логичније да су га назвали Брава, пошто је “оригинални” Браво из 90-их био “спортскија” верзија са троја врата, док је Брава била дужа верзија са петора врата. Браво наслеђује модел Стило. Доступан је само у верзији хечбека са петора врата - не постоји караван или верзија са троје врата. Благи редизајн је одрађен 2010. године. Престао је да се производи 2014, а наследио га је модел Типо. Примећујете како Италијани воле да се играју са именима модела - не би нас чудило да након Типа стигне Ритмо (њега се углавном сећају само старије генерације). Има широк избор дизел и бензинских мотора, при чему су мане и предности дизелаша углавном добро познате с обзиром да су се уграђивали у разне моделе и других марки. Други модели у његовој класи су: Renault Мегане, Форд Фоцус, VW Голф… 

У кабини имамо квалитетне материјале и завршну обраду. Ентеријер је такође стилски одлично изведен, са солидном ергономијом. На задњој клупи удобно могу да се сместе две особе - трећа ће имати проблем због недостатка простора за стопала, а и ширина за рамена није баш за похвалу. Дугачак је 4.336 mm. Пртљажник има од 400 до 1.178 литара када се оборе наслони задње клупе. Има просечан број и укупну запремину разних преграда за ситнице. У зависности од опреме, ту су и разни прикључци као и мултимедија. Наводно је караван верзија, која би била знатно практичнија, већ била готово спремна да крене ка купцима, али ипак никада није кренула у производњу.

Ослањање није баш удобно подешено. Није толико страшно, али дужа вожња по лошем путу може да буде врло заморна и амортизација већих неравнина није на задовољавајућем нивоу. Али зато када се нађете на путу са кривинама можете да уживате у његовој управљивости, прецизном управљачу и прецизном мењачу. По Фиатовој традицији има и тзв. “градски” мод, који окретање волана приликом паркирања чини перо-лаким. Са друге стране, прегледност није најсјајнија.

Предности

•  удобна седишта
•  управљивост и стабилност
•  квалитетни материјали у кабини

Мане

•  простор на задњој клупи
•  прегледност
•  мањи број преграда за ситнице