Возите дизелаша? Ево шта треба да знате о ДПФ филтеру...

Ако сте власник дизелаша, важно је да имате основне информације о ДПФ филтеру штетних честица (Диесел Партицулате Филтер). Нарочито ако се има у виду најава да ће у Србији од 5. јула аутомобили на техничком прегледу морати да испуне одређене критеријуме када је реч о емисији издувних гасова.

ДПФ је намењен дизел моторима, а постао је стандардна компонента од 2009. године, како би возила испунила Еуро 5 стандард, иако се на одређеним аутомобилима користио и годинама раније.

Неодржавање ДПФ-а може да доведе до значајних (и скупих) последица по возило.

Шта је ДПФ, који су симптоми "зачепљеног" ДПФ-а, како се правилно одржава и колико кошта његова замена?

ДПФ је врста уређаја чији је задатак накнадна обрада издувних гасова, тачније "заробљавање" честица попут чађи и пепела, пише Јутарњи.

Израђен је од керамичког материјала обликованог у структуру саћа. Како би се смањиле емисије возила са дизел моторима, ДПФ "хвата" и задржава чађ која потом у одређеним временским интервалима сагорева како би се филтер регенерисао.

Процесом регенерације сагорева вишак чађи наталожене у филтеру, што спречава испуштање штетних честица у облику црног дима у атмосферу.

Чест узрок зачепљења ДПФ-а су кратка путовања при малим брзинама, јер возила која имају такав режим рада не испуњавају захтеве да се филтер сам очисти.

Други узрок су лоша сервисирања. Животни век ДПФ-а варира у зависности од његове примен.

Уз то, зачепљење може бити узроковано коришћењем погрешне врсте уља, накнадним изменама перформанси возила, коришћењем горива ниског квалитета, али и честом вожњом аутомобила на "резерви" горива.

Како да знате да ли је ваш ДПФ блокиран?

У том случају, на инструмент табли вашег аутомобила ће засветлети наранџаста лампица.

Када се упали, ваш филтер је највероватније зачепљен и потребно је његово чишћење. С обзиром на то да ДПФ филтрира две врсте честица (чађ и пепео), постоје две врсте чишћења.

Регенерација аутоматски чисти чађ, док се пепео чисти уклањањем филтера и чишћењем помоћу компримованог ваздуха.

Други знакови зачепљења су губитак перформанси возила (пад снаге и слабије убрзање) и прелаз мотора у тзв. "сејф мод".

Кључ одржавања ДПФ-а је осигурати да се може сам регенерисати у случајевима када је пун чађи.

Постоје две врсте регенерације: активна и пасивна. До пасивне регенерације долази када се возило нормално вози под оптерећењем, а возач није ни свестан шта се догађа.

Понекад пасивна регенерације не може да одржава ДПФ чистим, зато ће филтер морати да прође кроз поступак активне регенерације.

Активна регенерација одвија се када мотор возила не ствара потребну топлоту за сагоревање чађи. На неким возилима приликом активне регенерације пале се лампице на инструмент табли.

Колико кошта замена?

Замена ДПФ-а може бити скупа, а највише зависи од годишта аутомобила.

Нови ДПФ за путничка возила кошта неколико стотина евра, док је заменски филтер нижег квалитета нешто јефтинији, а на то треба додати и трошкове уградње.

Као одговор на високе цене нових филтера, појавио се низ сервисних услуга регенерације филтера. Једна од опција је спајање аутомобила на дијагностички рачунар и постављање мотора у одређен начин рада.

Таква услуга у просеку кошта 50-ак евра, а њена ефикасност је средња.

Друга опција је хемијско чишћење којим се помоћу сензора притиска разграђује чађ. Ово је ефикаснија опција од прве, али кошта 2-3 пута више.

Постоји и трећа опција која укључује потпуно уклањање ДПФ-а из аутомобила и примену електроничког емулатора која заварава рачунар возила.

Међутим, ова опција је протвзаконита. Аутомобил код кога је филтер скинут, не испуњава услове техничке хомологације па би, у складу са законом, морао да буде искључен из саобраћаја.

На жалост, све више возача се одлучује за ову опцију, која би могла скупо да их кошта уколико се, како је најављено, од 5. јула у Србији почну примењивати нова правила контроле на техничком прегледу.

На крају треба имати на уму да, према Светској здравственој организацији, загађење честицама утиче на здравље људи више него било који други загађивач, а према Европској агенцији за животну околину, три од четири становника европских градова изложена су опасним нивоима честица у ваздуху.