ЗАНИМЉИВОСТ: Како се враћа "живот" излизаној гуми?
Рециклажа.
Уколико сте се питали на који начин вулканизери враћају шару гумама, онда је снимак на коме можете видети машину за протектирења у акцији дефинитивно права ствар за вас.
ДА НЕ РАЗМИШЉАТЕ ДА ЛИ ЋЕ ВАМ ПУЋИ ГУМЕ: Компресор ваздуха одлази у прошлост, погледајте зашто
УРАДИ САМ И УШТЕДИ НОВАЦ: Најједноставнији начин ФАРБАЊА кочионих кљешта
ИЗНЕНАДИЋЕТЕ СЕ: Да ли знате која је ПРИРОДНА боја гуме - нема никакве везе са црном?
Када се гуме излижу и изгубе шару, корисници их углавном остављају у радњи у којој их мењају и узимају нове. Одбачене гуме се углавном рецилирају, хемијски разлажу на компоненте како би касније биле коришћене приликом изградње улица и паркова. Одређене компаније рециклажу схватају другачије, али током дугог низа година брендови налик Марангони, настоје да уштеде својим клијентима нешто новца мењајући старе шаре новим газећим слојевима гума, у процесу који се зове протектирање.
Овекве гуме нису само лаке за креирање, већ користе око 20% мање енергије од оне потребне за креирање нових, истовремено пружајући одличне резултате када су подвргнуте истим тестовима регуларних пнеуматика, намењених једнократној употреби. Ипак, главна предност протектирања долази у виду поновног коришћења унутрашњих слојева старих гума, које чине трећину вредности нових модела. Враћање шара на гуме такође, умногоме смањује употребу природних сировина и стварање ЦО2 емисија, типичних у индустријским производним процесима.
Излизана гума која стигне у ову фабрику одмах се ставља у процес визуелног и инструменталнг прегледа за који су задужени искусни вулканизери. Најважнији корак у овом постукпу представља прецизно ласерско мерење са алатом немењеним скенирању гуме у вакууму ради детековања оштећења и дефеката који нису видљиви са спољне стране, након чега долази до раздвајања различитих слојева креираних од великог броја металних жица и текстилних ојачивача смештених унутар гуме.
Гуме које се не могу протектирати не одбацују се, већ се уништавају у фабрици задуженој за термалну обраду и њихово спаљивање у високим пећима, претварајући их овим путем у корисну енергију без стварања штетних атмосферских гасова. Пошто овај процес користи одређене температуре, материјали који не изгоре могу се поново прикупити и припремити за рециклажу. Са друге стране, гуме без пријањајућег слоја које су спремне за процес протектирања, обележавају се бар кодовима и припремају за финалну обраду.
Преостале ноге гума улазе у машину која их полира и скида преостале сегменте газећег слоја и вишак материјала. Количина газећег слоја која се уклања зависи од величине и типа базног дела пнеуматика, док након овог процеса гума постаје потпуно спремна за додавање нове шаре.
Полирана нога гуме одлази у следећу фазу процеса протектирања, где се поново проверава ради детекције површинских неправилности и њиховог поправљања. Она се затим прекрива лепљивим слојем невулканизоване гуме, или такозване жваке. Претходно вулканизиран прстен обмотава се и намешта око гуме како би осигурао да је машина центрирана на материјалу, док се стезаљке пресе појављују и притискају газећи слој на доле. Када машина повуче своје држаче, излазе ваљци намењени додатном равнању нове шаре и њеном бољем пријањању на површини гуме.
Свака гума облаже се још једним танким слојем након чега се вакумира. Овако припремљени пнеуматици стављају се у комору под притиском, у којој ће сваки појединачно бити ојачан. Током овог процеса, гуме су изложене веома високим температурама и притиску истовремено, док се комора загрева на преко 120 степени целзијуса и ствара притисак од око 40 кг по квадратном центиметру, током два ипо до три сата.