ЕКОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ ЕПС-а: Ниче зелени прстен око ТЕНТ А и "Радљева"

Највећа српска термоелектрана „Никола Тесла А“ и коп „Радљево“ добиће зелени прстен који ће их окружити засадима дрвећа, жбуња и травњацима укупне површине око 94 хектара у оквиру новог еколошког пројекта „Електропривреде Србије“.

- То је пионирски и јединствен подухват у Србији и региону. Само је још у Немачкој покушано нешто слично. У формирање „живих“ баријера око ТЕНТ А и око „Радљева“ ЕПС ће инвестирати око 13,5 милиона евра. Овај „зелени прстен“ ће ширином и континуитетом дуж границе зоне термоелектране и копа подићи квалитет ваздуха, смањити ерозију тла, заштитити од ветра и буке и повољно утицати на земљиште, воде и живи свет. Посвећени смо заштити животне средине и данас сваки ЕПС-ов пројекат укључује еколошке мере и бригу о околини - рекао је Владимир Марковић, извршни директор за развој стратешких пројеката у ЈП ЕПС.

Финансирање пројекта ЕПС је обезбедио из сопствених средстава и почетак радова на обе локације очекује се у марту ове године.

- За оба пројекта је урађена техничка документација, добијени су локацијски услови, за прстен око „Радљева“ добијена је грађевинска дозвола, а у току је поступак за добијање одобрењу за извођење радова око ТЕНТ А – рекла је Милка Домазет, руководилац пројекта у Сектору за кључне инвестиционе пројекте ЈП ЕПС.

План је да се у зони ТЕНТ А засади око 100.000 садница високог и ниског растиња и травњака на укупно 37 хектара. ТЕНТ-ов зелени прстен биће поделјен у 11 зона укупне дужине 5,9 километара, што са постојећим шумским засадом чини зелени прстен од 13,7 километара. Поред тога, планирана је изградња арборетума, односно врта, на површини од 1,3 хектара и каменог зида дужине око 800 метара. Пројектом је обухваћена и планирана депонија будуће касете 4, што ће бити и највећа површина коју захвата зелени прстен.

Саднице и травњаци око ТЕНТ А наводњаваће се комбиновано, сиситемом кап по кап и из цистерне водом из система за пречишћавање отпадних вода насталих од одсумпоравања димних гасова ТЕНТ А. Очекивани рок за завршетак радова је 30 месеци.

Око површинског копа „Радлјево“ зелени прстен правиће се у три фазе у зависности од динамике напредовања копа и експропријације. Свака фаза одвијаће се тако да се реализује две године пре почетка откопа са цилјем формирања заштитног појаса, а сама реализација трајаће по једну годину. У првој фази пројекта планирано је да се засади око 91.000 садница високог и ниског растиња и травњака на укупној површини од 57 хектара. Од тога тренутно је добијена грађевинска за прву подфазу површине око 10 хектара.

Заштита животне средине је један од приоритета у пословању „Електропривреде Србије“ тако да је планирано да се настави са пројектима формирања зеленог прстена и у зони других термоелектрана и површинских копова.

Мање угљен-диоксида

Значај засада у зеленом прстену види се у смањењу количина угљен-диоксида. За добијање једне тоне биомасе у процесу фотосинтезе, билјке апсорбују просечно око 1,82 тоне углјен-диоксида, а ослобађају око 1,39 тона кисеоника. Поред тога, дрвеће, жбуње и трава својим фиторемедијационим потенцијалом поволјно ће утицати на землјиште, површинске и подземне воде.