Енергетска транзиција: ЕПС за увођење стратешке резерве у електроенергетици
Извршни директор за трговину енергијом у ЕПС је навео да ЕПС улаже 650 милиона евра у екологију и сада ради редукцију емисије ЦО2
"Електропривреда Србије" предложила је увођење стратешке резерве у електроенергетски систем Србије, као што постоји у случају нафте, изјавио је Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину електричном енергијом у ЈП ЕПС, на стручној трибини о енергетској транзицији одржаној на Машинском факултету у Београду.
Бесплатан водич корак по корак: Како трговати ценом акција
НОВА ИСПЛАТА И ДО 150.000 ДИНАРА! Град Београд објавио одлуку - ко има право на новац и какви су услови?
Да ли сте се икада запитали ко шиша овце? Плата 1.000 евра, а Милан сваког маја са поносом оштри своје маказе
Он је представио могуће правце развоја ЕПС-а до 2050. године и рекао да стратешка резерва у електроенергетском систему сада не постоји, а да постоје стратешке резерве у нафти које тражи Европска унија. Он је говорећи на тему "Енергетска транзиција ЕПС-а уважавајући критеријуме развоја и наметнута ограничења", навео да је ЕПС недавно предложио ресорном министарству да Србија обезбеди стратешке резерве у електроенергетском систему, као што их има и Немачка.
Објаснио је да, ако те резерве не постоје, онда се појави недостатак енергије у неким околностима када је хладно, суво време без ветра, или када су велике врућине које су последњих дана у Србији свеле производњу из енергије ветра са 370 мегавата на ниво до 10 мегавата. Додао је да се у таквим случајевима када су велике осцилације у производњи "убацују" термоелектране и стратешке резерве да би се стабилизовала ситуација и да би се превазишао проблем.
- Онда се поставља питање око Колубаре Б, да ли ће Србија да копа угаљ после 2040. или неће, и шта ћете да радите са ТЕНТ-ом А1, А2 и А 3 изграђеним седамдесетих година прошлог века. То су све отворена питања - каже Влаисављевић.
Он је изложио један поглед могуће енергетске транзиције који укључује почетну позицију ЕПС, еколошке и климатске захтеве и могуће правце развоја до 2050. године. Влаисављевић је навео да је међу ограничењима на том путу наметнута прекогранична такса за емисију ЦО2 и цена електричне енергије за гарантовано снабдевање домаћинстава. Каже да ЕПС до 2050. треба да задржи обим тржишта на комерцијалном снабдевању.
- Да замените један мегават сат термоелектране на угаљ треба вам шест мегавата на сунце у производњи мегават сати и три мегавата на ветар у Србији - рекао је Влаисављевић.
Извршни директор за трговину енергијом у ЕПС је навео да ЕПС улаже 650 милиона евра у екологију и сада ради редукцију емисије ЦО2, као и да ће према пројекцијама, 88 одсто бити редукован ЦО2, азотни оксид 44 одсто и прашкасте материје 80 одсто.
- ЕПС ће до 2050. задовољити еколошке критеријуме реализацијом ових главних еколошких пројеката на својим највећим термоелектранама - рекао је Влаисављевић.
- Свака енергетска транзиција типа декарбонизације имаће велики утицај на социјални аспект. Сада када би неко погасио све термолектране и руднике угља, то би био губитак 17.000 радних места, а у ЕПС-у сада ради 20.600 људи у термо сектору и рудницима угља.
Председник Друштва термичара Милан Радовановић рекао је да се у вези с темом енергетске транзиције већ пола године чују различита мишљења стручњака. Он је навео је да ће Друштво термичара у наредном периоду организовати још трибина, а да је план да у октобру организује "Energy day" у оквиру Недеље одрживог развоја.