Нису ни БОМБЕ ни АВИОНИ: Ово је АМЕРИЧКО ОРУЖЈЕ којим контролишу ЦЕО СВЕТ- моћни ПЕТРОДОЛАР

Шта је често спомињани петродолар? Реч је о договору између САД-а и Саудијске Арабије почетком 70-их, договору према којем ће се нафтом трговати искључиво једном валутом - америчким доларом, пише портал Адванце.хр.

Не треба ни спомињати на који начин то све иде на руку САД-у - довољно је само споменути да цео свет треба нафту, а ако је немају код куће мораће да је купују на отвореном тржишту: у америчким доларима.

Петродолар је такође једна велика промена парадигме јер је до тада нафта била везана за чврсту валуту, за злато, а након америчко-саудијског споразума постаје везана за променљиви течај америчког долара (што отвара широм врата за спекулације).

Од Бретон Вудса, када су делегати из 44 земаља дигли на трон амерички долар као службену светску валуту, до имплементације петродолара са Саудијском Арабијом, САД је постао доминантна глобална сила какву данас познајемо - понајвише захваљујући петродолару.

Наиме, контролисати нафту је вредно, али контролисати новац којим се том нафтом тргује - то је извор далеко веће моћи која САД ставља испред сваке конкуренције. Због чињенице да се нафтом мора трговати у доларима - милијарде и милијарде тих долара сваке године се сливају из земаља извозница нафте у америчке банке. Тим огромним новцем се затим финансира и америчка војска која има за циљ да физички контролише кључне тачке света и тако се "круг затвара".

Америчка империја функционише поприлично другачије од претходних великих империја као што су биле британска, шпанска итд. Наиме, САД не жели колоније - жели државне власти које ће бити отворене према инвестицијама од стране америчких компанија. Желе приступ капиталу, радној снази и ресурсима, по могућству свих земаља света. Ако нека земља покуша да им ускрати то та иста земља онда потенцијално завршава попут Ирака или Либије.

САД су на себе преузеле улогу ширења тзв. либералне демократије која има само један циљ - отворити сва тржишта према америчким инвестицијама. Да то није никаква "здрава конкуренција" (често коришћена флоскула) показује нам ситуација у Европи где из Вашингтона бесне због све веће доминације кинеског технолошког конкурента Хуавеи.

Зашто САД себе назива лидером "слободног света"? Зато јер треба знати шта тачно значи "слободни свет". Слободан? За кога? За америчке корпорације које су "слободне" инвестирати у свим земљама света. "Непријатељи слободног света" су све оне земље које не дају тим корпорацијама улазак или пак онолико "слободан" улазак колико би оне хтеле.

И све то не би било могуће без петродолара. Штавише, почетком 70-их америчка моћ је била у силазној путањи. Изгубили су Рат у Вијетнаму, политичке елите биле су подељене... Али, стасањем петродолара све се мења. Америчке политичке елите постају "елита", једнина - више нема девијација по питању спољне политике, постоји само једна политика коју ће од слова до слова спроводити све наредне администрације.

Свакој земљи треба нафта да би функционисала, а ако им понестане долара - јер једино америчким доларом могу купити нафту - мораће да се задужие за доларе. Где? Па јасно је, у америчким банкама или пак код ММФ-а. То значи да они који дају те доларске кредите, знајући да земљама очајно требају долари за нафту, могу постављати услове како им се прохте, што и чине, а то је заправо један од главних разлога зашто још увек постоји мање развијен тзв. "Трећи свет" - јер се не може развити док га гуле финансијски лешинари.

Како смо и рекли - сасвим је јасно шта су САД добиле петродолар споразумом, али што је добила Саудијска Арабија? Заштиту без преседана. Саудијска Арабија, без чијег пристанка (јер је лидер у нафтном картелу ОПЕЦ-а) петродолар не би могао постојати, има зато посебан статус. Сме да се понаша како жели, третира цео регион како жели, па чак и властити народ - јер од стране САД-а критике неће бити. Јасно смо све видјели у афери Кашоги, једноставно није било шансе да би Трамп критиковао Ријад иако је свима јасно шта се тачно догодило у истанбулском конзулату...

Значи ли то да је ова несвета симбиоза Вашингтона и Ријада вечна? Не нужно. Наиме, Саудијска Арабија, опијена новцем и статусом, увек гаји идеју да може бити још утицајнија и моћнија него што сада јесте. Надаље, свесни своје позиције, Ријад већ дуже време прети САД-у у сваком тренутку када се појави вест да би САД могле да направи нешто што није по вољи моћне краљевине.

На пример, 2016. године Саудијска Арабија је запретила САД-у распродајом стотина милијарди долара вредне америчке имовине у рукама краљевине уколико амерички Конгрес одобри закон према којем би Саудијска Арабија могла да буде држана одговорном за улогу у терористичком нападу на САД 11. септембра 2001. године.

Сада поново имамо једну такву, али драматичнију, ситуацију. Наиме, Саудијска Арабија запретила је САД-у да ће престати да продаје нафту у доларима уколико САД одобри закон према којем би земље чланице ОПЕК-а могле одговарати пред америчким судовима за монопол. Закон (познат под називом "НОПЕК") у садашњем облику америчким судовима дао би надлежности у погледу антимонополских тужби против држава ОПЕК-а, а Саудијска Арабија зна да би то могао бити корак против ње и жели да га сасече одмах. Претња за којом су посегнули је она највећа, размонтиравање петродолара.

Извори наводе како је ово нешто о чему саудијски званичници интерно разговарају већ неколико месеци. Надаље, о овоме се разговарало и с другим чланицама ОПЕК-а те су у на крају претње пренете и америчким званичницима.

Шта ће бити с америчким законом? Готово сигурно неће проћи. Али, да ли би Ријад заиста био спреман на нешто тако драстично као што је прекидање продаје нафте у доларима? Тешко, то су по свему судећи празне претње, али свеједно показују да напетости између Вашингтона и Ријада постоје. Надаље, ове недеље амерички Представнички дом Конгреса усвојио је резолуцију којом се тражи америчко повлачење из рата у Јемену. Чак и да Трумп стави вето на ову одлуку, она јасно показује да није све идеално међу савезницима.

Саудијска Арабија контролише једну десетину глобалне производње нафте те је по том питању у истом рангу са САД-ом и Русијом. Надаље, њихова државна нафтна компанија Арамцо највећи је извозник нафте на свету, а прошле године продали су нафте у износу од 356 милијарди УСД.

Шта Саудијска Арабија ради са свим тим новцем? Инвестира га - понајвише у САД. Саудијска Арабија има око 1 квадрилион долара инвестиција у САД-у. Ако би хтели могли би нагло да се повуку што би за САД био поприличан ударац.

САД су са друге највећи потрошач нафте на целом свету и деценијама су зависиле о ОПЕК блоку, али, и то се почиње мењати. Америчка интерна производња нафте буја задњих година, а самим тим смањује се и њихова потреба за петродоларом и екстра добрим односима с Ријадом. Саудијска Арабија то итекако осећа, осећа да америчка приврженост полако цури, из године у годину се смањује, што их чини врло нервозним, очекивано.

Ко се на крају треба бојати кога више? САД Саудијске Арабије или Саудијска Арабија САД-а? Јасно је да у Ријаду мисле да су кључеви и даље у њиховим рукама, да су они петродолар схемом омогућили САД-у да постане глобална империја и да им сада ту моћ, ако пожеле, могу и одузети. То је било тачно пре којих 20-ак, чак можда и пре десетак година. Али, ствари се мењају и САД себи сигурно неће дозволити да буду "у шаци" Саудијске Арабије. Пронаћи ће начина како да окрену ситуацију до те мере да ће Саудијска Арабија молити за опстанком петродолара.

САД увек желе више, наставиће још неко време трговину нафте у доларима, али у исто време и производити је довољно тако да Саудијска Арабија више не буде толико моћна. Саудијци се пак ужурбано припремају за долазак тог дана, у једну руку испипавајући терен за пост петродоларски свет, а у другу радећи на јачању односа са земљама као што су Русија и Кина тражећи од њих заштиту. Заштиту од кога? Ко зна, можда и од САД-а? Односи између Вашингтона и Ријада данас су савезнички само због интереса, само због петродолара - због петродолара ће САД дозволити Саудијској Арабији све - али шта када се тај савез распадне, рецимо кроз јачање америчке производње, али и све веће кампање преласка с фосилних горива на изворе обновљиве енергије? Тада би баш Саудијска Арабија могла постати ново одредиште за једну велику демократску транзицију!