Рат се захуктава, цене нафте и гаса иду горе: Прете и веће камате

Економисти процењују да би растуће цене нафте и гаса могле значајно погурати инфлацију у еврозони, а тржишта су већ почела да урачунавају ризик од повећања каматних стопа током 2026. године. 

Након што је амерички председник Доналд Трамп најавио да се војна кампања против Иран ближи крају, цене нафте у понедељак су доживеле један од најдраматичнијих дневних преокрета у историји. Ипак, олакшање за европске потрошаче још није стигло на бензинске пумпе, пише Euronews.

Доналд Трамп је у понедељак увече на конференцији за новинаре изјавио да су америчке и израелске снаге постигле брз напредак у војним операцијама против Ирана. Нагласио је да Сједињене Америчке Државе неће дозволити поремећаје у глобалном снабдевању енергентима, укључујући и Ормуски мореуз.

Цене нафте

„Снабдевање нафтом биће драматично сигурније“, рекао је Трамп, додајући да би Сједињене Државе, уколико буде потребно, могле да прате танкере кроз тај стратешки пловни пут. На питање да ли сукоб може да се заврши за неколико дана, Трамп је одговорио: „Мислим да може.“

Цена сирове нафте West Texas Интермедиате (WTI), која је у недељу увече због страха од затварања Ормуског мореуза скочила на 119 долара по барелу, до краја трговања у понедељак пала је испод 90 долара. То представља промену од више од 30 долара за мање од 24 сата.

Упркос оштром преокрету на терминским тржиштима, пренос велепродајних цена нафте на малопродајне цене горива није ни тренутан ни симетричан. Управо због тог кашњења економисти још нису спремни да прогласе крај инфлаторним ризицима у еврозони.

Цене горива у Европи

Према подацима платформе Фуел, која прати цене горива у реалном времену широм Европе, бензин и дизел и даље су скупи у неколико великих европских градова.

У Милану литра безоловног бензина 95 кошта 1,89 евра, док дизел износи 2,10 евра.

У Паризу је бензин нешто скупљи и износи 1,92 евра, док је дизел нешто јефтинији и кошта 2,06 евра.

Франкфурт је најскупљи од ова три града - безоловни 95 продаје се за 2,12 евра по литру, а дизел за 2,19 евра.

„Најочигледнији начин на који се ирански сукоб одражава на раст, инфлацију и монетарну политику у Европи јесте раст цена енергената, с обзиром на то да је већина европских земаља нето увозник нафте и гаса“, навео је прошле недеље Свен Јари Стен, главни европски економиста банке Голдман Sachs.

Према процени Голдман Сакса, раст цена нафте од 10% повећава укупну инфлацију у еврозони за око 0,3%. Међутим, банка упозорава да би нелинеарни ефекти могли додатно да појачају шок, нарочито ако цене гаса, које се крећу другачијом динамиком од цена нафте, такође остану високе.

Три могућа сценарија

Главни европски економиста банке Банк оф Америца, Рубен Сегура-Кајуела, представио је три сценарија у зависности од трајања периода високих цена енергената.

Према највероватнијем исходу, цена нафте би се стабилизовала на око 80 долара по барелу, док би цена гаса на холандском TTF чворишту била око 50 евра по мегават-сату током приближно два месеца.

У том случају инфлација у еврозони би краткотрајно достигла врхунац од 2,5% у марту и априлу, а до касног лета вратила би се испод 2%. Раст БДП-а износио би око 1% у 2026. години, што је споро, али подношљиво и вероватно не би натерало Европску централну банку да заоштри монетарну политику.

Снажнији шок, у којем би нафта достигла 100 долара, а гас 60 евра по мегават-сату, био би знатно штетнији. Инфлација би у 2026. години у просеку износила око 2,4%, са врхунцем изнад 3% у другом тромесечју. Раст би успорио на око 0,8%, а повратак на циљану инфлацију од 2% био би одложен вероватно до почетка 2027. године.

Трећи сценарио подразумева дуготрајнији поремећај на енергетском тржишту. Чак и ако би цена нафте остала близу 80 долара, четворомесечни енергетски шок могао би подигнути годишњу инфлацију на око 2,2%, док би у другом тромесечју просечно износила 2,5%.

БДП еврозоне успорио би на око 0,9%, уз ризик од привременог пада економске активности. Сегура-Кајуела процењује да би Европска централна банка, ако цене енергената остану повишене, могла да повећа каматне стопе за укупно 50 до 75 базних поена, највероватније до септембра.

„Ако се цене енергената не нормализују до јуна, ЕЦБ би могла да подигне стопе“, рекао је, додајући: „Тржишта су већ урачунала тај ризик.“

Стари приступ више не важи

За Мајкла Саундерса, вишег економског саветника у Oxford Ецономицс, претња није само у висини цена нафте, већ и у питању да ли централне банке и даље имају кредибилитет да апсорбују такав шок без реакције.

Некадашње правило да централне банке могу једноставно игнорисати инфлацију изазвану растом цена енергената више не важи, тврди Саундерс. Нови приступ подразумева сузбијање ризика да се ценовни шокови прелију на шира инфлациона очекивања.

Користећи глобални економски модел компаније Oxford Ецономицс, Саундерс процењује да тренутне претпоставке о ценама енергената сугеришу да ће инфлација у еврозони у четвртом тромесечју 2026. бити за 0,5 до 0,6 процентних поена виша него у ранијим прогнозама.

То је већи утицај него у већини других великих економија, што одражава структурну зависност Европе од увоза енергената. Саундерс додаје да ће ЕЦБ вероватно краткорочно задржати каматне стопе непромењеним, али да би, ако се раст цена енергената настави, могла да заоштри монетарну политику већ ове године.

Дизање каматних стопа

Финансијска платформа за прогнозирање Polymarket сада процењује 42% вероватноће да ће ЕЦБ повећати каматне стопе у 2026. години. То је значајан раст у односу на само 12% пре почетка иранског сукоба, пре мање од две недеље.

Готово утростручење вероватноће показује колико су се променила очекивања тржишта у вези са будућим потезима ЕЦБ-а. Пре војне кампање администрације Доналда Трампа против Ирана, доминантно очекивање било је да следе смањења каматних стопа у развијеном свету.

Сада, уз ризик да би енергетска инфлација могла поново погурати укупну инфлацију у еврозони изнад 3% у наредним месецима, инвеститори се све више осигуравају од сценарија у којем би ЕЦБ уместо смањења била приморана да поново пооштри монетарну политику.