ПРОПАСТ ДОЈЧЕ БАНКЕ: Економски рат Америке са Ангелом Меркел

Америчко министарство правде уручило је Дојче банци казну од чак 14 милијарди долара због шпекулација са хипотекарним кредитима на тржишту САД, односно због манипулације са подацима о кредитној способности клијената који су касније имали невоље с отплатом дуга.

Економски стручњаци подељени су у оценама да ли финансијском џину са више од 100.000 запослених с обе стране Атлантика уопште има спаса без државне помоћи Немачке.

Дојче банка је иначе други немачки гигант који је на тржишту САД приморан да плати одштету која се мери милијардама, због чега се „Фајненшел тајмс“ отворено запитао да ли је то Америка објавила економски рат немачкој канцеларки Ангели Меркел.

Подсетимо, не тако давно на удару америчких власти нашао се „Фолксваген“ који је кажњен због лажирања података о емисији штетних гасова из својих аутомобила. Казна за „Фолксваген“ протумачена је као вид заустављања њиховог продора на тржиште САД, нарочито ако се зна да овај немачки концерн у свом окриљу има звучне марке аутомобила као што су „ауди“, „порше“, „шкода“ и „сеат“.

Кажњавање Дојче банка је по оцени британског „Телеграфа“ још један вид удара Америке на привредни систем Европске уније. Исти извор преноси и речи председника Француске Франсоа Оланда који је констатовао да „САД бесрамно кажњава европске фирме, како велике, тако и мале“.

Америка напада евро

Теоретичари завере тврде да Америка кажњавањем Дојче банке и других европских фирми уствари жели да уништи евро, а све у циљу јачања долара као неприкосновене светске валуте. Немачка је као главни економски ослонац евра прва на удару, те је логично да су њене фирме трн у америчком оку. Америци наводно не одговара ни то што многе велике земље, укључујући Русију и Кину, полако прихватају евро као резервну валуту уместо долара, док на пример Иран већину трговине са другим државам обавља у еврима.

Има и оних који ову „освету Немцима“ стављају у контекст напора Вашингтона да сломи отпор ЕУ према потписивању споразума са САД о трансатлантској трговини, који би америчким фирмама олакшао пословање на Старом континенту.

Нема сумње да ће Дојче банка имати велики проблем да Америци исплати 14 милијарди долара без великог смањења својих трошкова и масовних отпуштања. Као један сценарио спаса наводи се могућност да Немачка откупи 25 одсто акција Дојче банке и тако јој из државних фондова убризга неопходну финансијску инјекцију. Као друга могућност помиње се да би премијер Катара Ел Тани могао да постане акционар банке и тако стави „арапску шапу“ на европске токове новца. Какав год да буде расплет, сигурно је да ће Ангела Меркел имати озбиљну главобољу наредних месеци јер ће у изборној години морати да објашњава зашто је највећа немачка банка на ивици пропасти, да ли је исправно спасавати је парама из буџета или је мање зло дозволити нови улазак арапског капитала на европско тржиште.