ИМА ЛИ КРАЈА "ХАРАЧУ" БАНАКА: Од јануара порасле цене накнада и провизија, да ли клијенти могу да се буне?
Од јануара неке банке су подигле цене својих накнада и провизија
Поједине банке у Србији подигле су цене појединих накнада и провизија још почетком године, а Дејан Гавриловић из удружења Ефектива каже да није искључено да већ сутра из неке друге банке клијентима стигне обавештење о подизању цена.
ОРЛ специјалиста упозорава: Ове симптоме не смете да игноришете! Ево како да заштитите нос и дисајне путеве!
ПАРАФИРАНА ОБИЛАЗНИЦА ОКО НОВОГ САДА: Кинези граде око "српске Атине" и спајају је са Фрушкогорским коридором
РУСИ СВЕ БЛИЖЕ КУПОВИНИ "ЛАСТЕ": Највеће српско саобраћајно предузеће иде у приватизацију
Од јануара је у поменутим банкама поскупело оџавање рачуна, исплата готовине, СМС обавештења, коришћење банкомата и друге услуге.
Од јануара су цене услуга подигле: Еуробанка, Уникредит банка, Адико банка, Апи банка и Креди агрикол банка, а опсег поскупљења кретао се од 15 до 60 одсто.
Тако од почетка године, у појединим банкама уместо 160 вођење платног рачуна и осталих динарских рачуна кошта 190 динара. За СМС обавештења током месеца потребно је уместо 70 динара издвојити 100, а минимална накнада за исплату кеша коришћењем платне картице на банкомату или шалтеру друге банке, уместо 150 кошта 200 динара.
За 200 динара, или готово 70 одсто поскупела је услуга за замену картице ако је украдена или изгубљена, па уместо 300 кошта 500 динара. Уведена је и накнада за упит стања на банкомату уз помоћ кредитне картице од 40 динара.
Дејан Гавриловић из удружења Ефектива каже за Nova.rs да банке, иако им закон то дозвољава, не би требало тек тако да дижу цене услуга.
- Нешто је било 10 година бесплатно, а сад ћу да ти уведем да плаћаш, на пример одржавање девизног рачуна - каже Гавриловић и поручује да би клијенти требало да се буне и да због таквих ствари мењају банке.
Додаје да Ефектива помно прати шта се по том питању дешава и да ће алармирати кориснике уколико се друге банке одлуче на сличне потезе.
- Засад из других банака нема најава о подизању цена, али то значи да тога, можда већ сутра, неће бити - објашњава.
Напомиње да кредитна активност у току епидемије није пала, што говори у прилог томе да су овакве одлуке банака неоправдане. Сматра да би било идеално када би реаговала Народна банка Србије и наложила банкама да не наплаћују "фантомске намете" – за одржавање рачуна и е-банкинг, или да то буде симболично.
- НБС би требало то да сведе за пар неких ставки које смеју да наплаћују и онда нека се такмиче тржишно. Овако пошаљу ценовник са милион ставки, не зна човек више шта наплаћују ни шта ће да га снађе. Питање је кад прочита да ли ће схватити шта је све поскупело - поручује.
О томе колико која банка наплаћује на име разних накнада и провизија грађани могу да се информишу на њиховим сајтовима, на којима су дужне да то наведу.
Такође, Народна банка Србије обавезује банке на објаву најчешћих провизија, које се могу пронаћи у упоредном прегледу на сајту НБС.