ДА ЛИ ЈЕ КОРОНА "УБИЛА" ПЛАЋАЊЕ КЕШОМ? Предности и мане безготовинског плаћања
Безготовинско плаћање узима све већег маха у Европској унији, али и оно има неке своје мане
У Немачкој све више људи користи безготовинске начине плаћања. Пандемија је само убрзала тај тренд. Стручњаци упозоравају на могуће ризике – поготово по питању заштите података.
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
Шта најбогатији човек на планети мисли о биткоину? Његов став изненадио многе
ГРЦИ УВОДЕ НОВО ПРАВИЛО! Ове године на летовање без рестрикција могу сви који испуне ЈЕДАН УСЛОВ
Један њемачки ланац пекара (с највећим прометом у земљи) почетком јуна прошле године се нашао на насловним странама медија. Предузеће чије се седиште налази у једном мањем месту у близини Диселдорфа муштеријама је понудило "иновацијски попуст" од три одсто за све оне који безготовински плаћају купљени хлеб или пециво.
Та је пекара у ствари само муштеријама "пребацила" попуст, односно снижење ПДВ-а (с 19 на 16 посто) јер је то била једна од корона-мера помоћи немачких власти привреди, односно грађанима. Образложење је гласило: плаћање картицама или смартфоном није само брже, него је и хигијенски прихватљивије.
Кампања ове фирме је само један од бројних примера за начине на које немачке фирме и продавнице желе подстаћи муштерије да "пређу" на безготовинско плаћање. А оно је већ неко време у тренду, то се могло приметити и пре пандемије.
Прва година у којој је у Немачкој био забележен већи удео људи који приликом куповине, односно плаћања користе картице него оних који се одлуче на готовинско плаћање била је 2018. У протеклој години продавнице су 56 одсто промета остварили преко безготовинског плаћања. У упоредби с другим европским земљама то и није тако пуно, Немачка је негде у средини лествице.
У Луксембургу, Француској или Естонији људи чешће плаћају картицом. На самом врху лествице су скандинавске земље. Тамо многи хотели, барови или продавнице више уопште не желе да прихвате плаћање кованицама и новчаницама. У Шведској 82 одсто људи плаћа безготовински.
У целој Европској унији се електронско плаћање "рекламира" као сигуран и брз начин плаћања, односно као "хигијенска мера". Европској комисији притом не смета ни чињеница да уопште нема никаквих доказа да кованице или новчанице заиста представљају неки знатнији ризик за ширење вируса.
Пандемија је показала колико је безготовинско плаћање практично, тврде из Брисела. И зато ће ЕУ и убудуће још више подржавати безготовински начин плаћања. Шефица Комисије Урсула фон дер Лајен дигитализацију и безготовински начин плаћања је прогласила врховним приоритетима – одмах након заштите климе.
Оливер Homel је стручњак за пłатни промет у компанији Ацсентур, једном од највећих конзултантских фирми у свету. Овај економиста је уверен да ће се наставити тренд коришћења безготовинских начина плаћања у Европској унији. На једној страни "људи су се навикли на предности" тог начина плаћања, а на другој је "већ и пре корона-кризе знатно опала резервисаност продаваца према плаћању са картицама".
Политичка воља је ту, политика жели и подстиче промене у начину плаћања, а резултати се виде у свакодневици: захваљујући правилима ЕУ-а, фирме које нуде кредитне картице од 2015. више не смеју да од продаваца захтевају тако високе таксе као у прошлости. Зато купци све ређе у продавница могу да виде обавештења о томе да је плаћање картицом могуће тек од одређене своте.
Оно што је за муштерије предност, за власника пекаре у суседству или сличне мале продавнице моżе постати проблем. Прелазак на безготовинско плаћање подразумева одређене трошкове. Фирме које сервисирају банкомате од њих код плаћања дебитном картицом захтевају покривање таксе од углавном 0,25 одсто реализованог промета, код кредитних картица такса моżе износити и до три посто. Велики дисконтни ланци или продавнице могу да договоре повољније услове или успевају да договоре тзв. "флат-рате".
Што се тиче муштерија, стручњаци пре свега виде проблеме по питању заштите података.
Оливер Homel каже да то важи посебно за варијанте плаћања уз помоћ смартфона, односно у оним ситуацијама када се током процеса плаћања мора на тастатури уписати и ПИН. То је случај пре свега код такозване НФЦ-комуникације. Та техника се користи углавном код бесконтактног плаћања мањих износа.
Многе бензинске станице или дисконтне продавнице су опремљене таквим уређајима за плаћање картицама без контакта, односно НФЦ-читачима. А да би се и мобилне телефоне повезало с уређајем потребно је инсталирати једну апликацију. Колико је тај начин плаћања у међувремену значајан, може се добро видети у Холандији. Посебно је омиљено НФЦ-плаћање. Од 2019 тако се обавља највећи број трансакција, више и од готовинског плаћања, односно класично плаћања путем картице.
За Оливера Homela све то није баш посве непроблематично, зато што "мобилни уређаји нису у потпуности заштићени од напада хакера". Осим тога он напомиње и да људи који тако купују ствари, уједно и откривају где су куповали. А те податке о локацији куповине неке апликације евалуирају и похрањују, из безбедносних разлога.
Куда све то моżе да води? Homel то објашњава на примеру САД-а: - Тамо Гугл већ сад има приступ великом броју података кредитних картица и с њима моżе циљано да управља рекламама за продавце на лицу места, може да их анализира и скупље продаје.