Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Када прођете тикет, ко плаћа држави порез?

18.01.2017. 09:10
Пише:
Србија Данас/ Телеграф
Kladionica
Кладионица / Извор: Профимедиа

Хоће ли кладионице то и даље да раде уместо играча?

Закон о порезу на доходак грађана, који прописује да се са 20 одсто опорезује сваки добитак већи од 11.000 динара на снази је годину дана, а тај намет уместо играча још плаћају кладионице, чека се одлука Уставног суда о "спорном" члану. Тикети кладионица са добитком већим од 11.000 динара у Србији се још не опорезују упркос томе што је Закон о порезу на доходак грађана на снази годину дана, тачније од 1. фебруара 2016. године.

ЦАКЕ СТРУЧЊАКА: Ево како да УШТЕДИТЕ и до 100 ЕУР за грејање

Члан 83. овог Закона, који је усвојен 29. децембра 2015. године, прописује да се сваком играчу кладионице, који освоји добитак већи од 11.000 динара, наплати порез у износу од 20 одсто. Како не би изгубили играче, уместо тога кладионице саме уплаћују држави новац на име овог пораза, а играчима добитак у потпуности који им следује. То, међутим, дискриминише друге играче игара на срећу попут “лотоа” и “бинга” којима се одузима порез.

Члан 83. каже да је “обвезник пореза на добитке од игара на срећу физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу, затим даорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом…”

– Из наведених одредаба закона произилази да је физичко лице које оствари добитак од игара на срећу, већи од 11.000 динара обвезник пореза на доходак, који се плаћа по стопи од 20 одсто – кажу у Пореској управи Министарства финансија Србије.

Ево зашто би грејање по потрошњи могло ВИШЕ да нас кошта

Усвајање овакве одредбе изазвало је буру међу приређивачима игара на срећу, па је Удружење приређивача игара на срећу прошле године поднело иницијативу обратили Уставном суду да оцени уставност овог члана закона. У овом суду кажу за наш портал да је поступак о овом предмету у току:

– Уставном суду је формиран предмет са ознаком ИУз-17/2016. Поступак у наведеном предмету је у току.

Evri
Еври / Извор: Профимедиа/илустрација

С обзиром на то да иницијатива, по члану 56 Закона о Уставном суду, не мора да обустави извршење Закона, он је и даље на снази, па кладионице уместо играча плаћају овај порез држави. Ипак, у Пореској управи нису нам дали податак колико су новца кладионице уплатиле прошле године на име овог пореза. Добили смо суму која се односе на порез на све добитке од игара на срећу.

– Према подацима које имамо од Управе за трезор, укупна уплата на рачуну Порез на добитке од игара на срећу у 2016. години износила је 289.172.000 динара – наводе у Пореској управи у којој кажу да немају сазнања да постоји одлука Уставног суда по питању уставности поменутог Закона.

НЕПРИЈАТАН СКОК ЦЕНЕ: Ево зашто је поскупео ЛИМУН када нам је напотребнији

Директор Удружења приређивача игара на срећу Раде Каран каже да кладионице које су у склопу овог удружења ни на који начин не крше закон, и да уплаћују порез држави, али да он не иде на терет играча.

– Приређивачи игара на срећу – чланови нашег Удружења, примењују одредбе члана 83. Закона о порезу на доходак грађана о плаћању пореза на добитке на клађењу. Притом, обрачунавање пореза се врши на терет приређивача – каже Каран.

На питање зашто на потврдама о уплати, односно тикетима није назначена ставка о порезу, објашњава да је то тако јер још није издат правилник како се то пише на тикету. Он истиче и да очекују да ће се њихова уставна иницијатива врло брзо наћи на дневном реду Уставног суда.

– И да ће та противуставна и дискриминаторска одредба бити промењена. Такође, очекујемо и да се и народна иницијатива – петиција убрзо нађе пред посланицима српског парламента. Да подсетимо, свој потпис на укидање те противуставне и противзаконите одредбе за само три дана дало је више од 200.000 пунолетних грађана Србије – рекао је Каран.