ОЧЕКУЈУ НАС НОВА ПОСКУПЉЕЊА! Потрошачи ЗАБРИНУТИ - за ове намирнице ћемо ускоро ВИШЕ ПЛАЋАТИ
Цене хране у свету наставиле су да расту десети месец заредом и потрошачи у Србији забринути су због великог издвајања за најосновније животне потребе. Економисти покушавају да предвиде шта ће све поскупети и како ће то утицати на грађане.
- За храну издвајам много више него пре годину дана, а купујем исте производе и намирнице. Спремам код куће и углавном у маркету купујем месо, млечне производе, уље и пециво, без икаквог луксуза. Све је то скупље у просеку за 30, 40 динара. Тек када дођем на касу и све саберем, схватим да је то драстичан скок. Ако се овако настави, готово да ће 60 одсто кућног буџета ићи само на храну за просечну четворочлану породицу, каже Милена Андрић (36).
ОВДЕ ЈЕ ОДГОВОР НА ЗНАЧАЈНО ПИТАЊЕ: Како, када и где се грађани пријављују за уплату 60 евра од државе?
НИЖИ РАЧУНИ ЗА СТРУЈУ: Шта нам све доносе нови закони у енергетици, од државе и новац за замену столарије
До када ће цене хране расти, хоћемо ли моћи то да испратимо са просечном платом у Србији и како ће то утицати на грађане, одговорила је Милица Гаврић, економиста и стручњак за привреду.
ШТА ЈЕ ПОСКУПЕЛО, А ШТА ЋЕ ТЕК ДА ПОСКУПИ?
Да пораст цена није само утисак потрошача већ глобални проблем са којим се тренутно суочавају све земље на свету, показују сви светски прорачуни и подаци.
Цене прехрамбених производа на глобалном тржишту наставиле су да расту и највише су поскупели млечни производи, месо и биљна уља, известила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
- Уз то, цене пет основних животних намирница, а то су биљна уља, шечер, месо, млечни производи и житарице, заправо су највише у последњих шест година, од јуна 2014. године. То је оно што највише забрињава јер су то основне животне намирница, док је поскупљење кондиторских производа, алкохолних напитака, цигарета и индустријске хране стављена у други план - каже Милица ГавриЋ.
Када се посматра на месечном нивоу, највеће поскупљење прошлог месеца забележили су млечни производи.
- Цене маслаца су највише предњачиле због мање производње, самим тим и повећање потражње. Цене млека су такође повећане. Цене биљних уља су у марту достигле највиши ниво за десет година. Турбуленције са ценама уља су биле изненађење за све економисте и такве ствари је тешко предвидети - каже Милица Гаврић.
О поскупљењима меса све више се говори и очекује се да ће цена меса расти због пооштрења услова рада месара, повећања трошкова кланица и проблема са извозом меса због пандемије.
- Прошлог месеца цене меса су порасле за скоро три одсто, када се упоредимо са ценама у фебруару ове године. Порасла је цена пилетине и свињетине,док је говедина једино остала донекле стабилна. Тренутно је тржиште преплављено јагњетином, јер фармери широм света желе да смање број стада, а то заправо значи да је ово појефтињење само тренутно, док у наредном периоду можемо да очекујемо поскупљење јагњећег меса.
Многим намирницама цена је тренутно опала, али када се упореде са прошлом годином, јасно је да је цена упркос томе већа и за 30 одсто у односу на цену од пре годину дана.
- Сада су пале извозне цене пшенице, цене кукуруза и пиринча, док су цене сочива порасле. Иако су цена житарица тренутно пале, оне су много веће него у марту прошле године, за чак 26 одсто. Очекује се да ће светска производња житарица ове године порасти више него икада, али видећемо како ће то утицати на цене. Цене шећера су такође тренутно опале, али су и даље веће за 30 одсто од цена у марту прошле године - каже економисткиња.
Оно што за сада може да се предвиди, то је да ће цене хране наредних месеци сигурно расти, док ће поједина појефтињења бити само тренутна.
- Како за сада ствари стоје, млеко, воће, месо и млечни производи ће сасвим сигурно бити све скупљи, због великих потреса и промена на тржишту, појачаног увоза и промена у пословању светских компања, које су узроковане пандемијом - објашњава саговорница.
ЗАШТО ЈЕ ДОШЛО ДО НАГЛИХ СКОКОВА?
Проблем повећања цена хране готово све државе у свету у највећој мери објашњавају спољним факторима, док се пандемија се спомиње као основни разлог.
- Водеће економије света диктирају цене повећањем потражње и смањењем глобалне пунуде. Сви смо повезани и "мали играчи" дефинитивно зависе од светских сила. На пример, када постоји проблем са ценом горива, транспорт је смањен, мањи је број расположивих бродских контејнера, мањи увоз. Самим тим, повећана је потражња и сви се "отимају" за огромне количине пшенице, млека или воћа. У тој трци, најчешће побеђујуКина и Америка, на које оде огромна количина производа, хране и светских резерви - каже економистикиња.
Како објашњава, због појачаног увоза, али и пада производње и проблема са транспортом, настаје највећи број скокова цена.
- Цене сојиног уља су порасле због потражње из сектора биодизела. Скок цена је узрокован је малим залихама већине биљних уља које су доступне, а додатна је потражња и од инвестиционих фондова који купују биљна уља нарочито током здравствене кризе - каже Милица Гаврић.
ШТА ДА РАДИ КУПАЦ У СРБИЈИ?
Када се процени да су залихе добре и да постоје повољни изгледи за добру производњу, цене падају. Зато је важно да се висине маржи основних животних намирница сведе на економски оправдан ниво, примерен ситуацији у којој смо се нашли.
- Никакве краткорочне мере нам не могу нам помоћи. Најбоље би било када би се пољопривреда организовала у складу са пандемијом, самим тим појачало сточарство, воћарство, пчеларство. Рецимо да можемо да ограничимо увоз меса док не потрошимо своје. Ако цене у маркетима расту, увек се може куповати код малих трговаца, домаће производње који су често повољнији него увезена храна коју купујемо у радњама - каже економистикиња.
Како каже, добар пример је то што је у БИХ Федерална влада донела одлуку о прописивању непосредне контроле цена за поједине основне животне намирнице, утврђивањем максималне марже.
Сви су обавезни да утврде и примењују марже тако да у велепродаји не прелазе максималну висину од шест одсто и у малопродаји максималну висину од осам одсто на набавну цену. Обавеза се односи на све врсте брашна и хлеба, пецива и друге пекарске производе, активни квасац, млеко и млечне прерађевине, јаја и производе од јаја, шећер, чај, зачине, со за људску исхрану, пиринач, тестенину, биљне и животињске масноће, све врсте свежег меса, рибе и њихове прерађевине, сирће, месне и рибље конзерве и јестиво уље.
Одлука се односи и на храну за дојенчад и малу децу, додатке исхрани, дијететске производе, храну за посебне медицинске потребе, пелене за једнократну употребу, као и средства за хигијену. Раст цена је ограничен и за све врсте семенског и садног материјала, средства за заштиту здравлја билјака, сточну храну и вештачко ђубриво, наводи се у одлуци.