СПРЕМИТЕ СЕ: Због повећаних акциза на кафу и алкохолна пића у најави ПОСКУПЉЕЊЕ
Статистика каже да у региону највише кафе троше у БиХ, око 6,4 кг по становнику годишње, док је Србија на другом месту са 5,8 кг.
Држава је током прошле недеље повећала акцизе на кафу и алкохолна пића. Увозници и прерађивачи кафе ће за сваки килограм пржене кафе плаћати акцизу од 116.23 динара, уместо досадашњих 114,74 динара. Овај намет повећан је и за промет алкохолних пића, укључујући ту и пиво. Коначни износ који ће држава узети по основу продаје ових производа може се израчунати тек када се на нови износ акцизе дода и припадајући порез на додату вредност.
ГДЕ И КОЛИКО ВИШЕ ПЛАЋАМО? У Србији поскупљује путарина, огласио се и министар (ФОТО)
ЖЕЛИТЕ ДА УШТЕДИТЕ? Ово су начини на који свакодневно губимо новац, а да нисмо ни свесни
МАКСИМАЛНО ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА: Познати детаљи исплате новчаног обештећења у процесу реституције
- С обзиром на то да према подацима Републичког завода за статистику индекс потрошачких цена за период јануар - децембар 2020. године износи 101,3, односно да је забележен раст 1,3 одсто, Влада Републике Србије је за наведени проценат извршила усклађивање динарских износа акциза - објашњавају у Влади.
Колико ће то утицати на поскупљења ових производа у српским малопродајним објектима тешко је предвидети. Међутим, јасно је да ни овога пута, као и увек до сада, увозници, прерађивачи ни трговци неће дозволити да се повећана државна давања прелију на резултате њиховог пословања, већ ће више трошкове платити крајњи купци, односно грађани.
У Србији су већ дуже време присутна тзв "пузајућа поскупљења" бројних производа. Она се, како тврде продавци, најчешће дешавају након акција одређених производа. Тако је у Србији данас могуће у истој радњи наћи кафу у паковању од 100 гр. са ценом у распону од 100 до 150 динара.
- Купујемо кафу по најнижој цени у односу на земље које нас окружују и то је 181. од 220 просечних увозних цена, па би и ово требало да буде аргумент о њеном ниском квалитету. Међутим, то је само за 12,3 одсто нижа цена од немачке и за 9,7 процената мања од италијанске, а ту су нам по цени блиски и Русија, Јапан и Турска, што пре наводи на чињеницу да се код нас, и у овим земљама, претежно увози сирова кафа, док се у суседним државама, сем БиХ, пију и прерађевине из Немачке и Италије - каже економиста Миодраг Здравковић.
Квалитет кафе ће, сматрају стручњаци, бити нешто бољи убудуће обзиром да је током јануара Министарство пољопривреде донело нови правилник који регулише питање квалитета сирове кафе, као и услове стављања у промет замена за кафу. Према овом правилнику, пржена кафа која се нађе у промету не сме да садржи скроб и јасно су дефинисани састојци који се могу додавати током производње производа од кафе. Производи који су замена за кафу више на паковањима неће смети да се декларишу као кафа. Моћи ће да се називају само по имену сировине која се користи за производњу замене, као и податак о поступку прераде.
Све ово ће додатно повећати цене кафе у продавницама и, последично, у угоститељским објектима. Мада би анкета међу грађанима Србије показала да сви мисле да су највеће кафопије, статистика каже да у региону највише кафе троше у БиХ, око 6,4 кг по становнику годишње, док је Србија на другом месту са 5,8 кг. Следи Хрватска са 5,6 кг, затим Словенија са око пет килограма по глави становника годишње. Иначе, у региону се, као и у свету из године у годину повећава конзумација кафе.
На светске цене кафе ће свакако утицати чињеница да је у државама које су главни произвођачи сирове кафе месецима на снази било затварање градова и немогућност производње. Тако је, рецимо, према подацима Колумбијских узгајивача кафе, само у априлу због кризе због пандемије производња сирове кафе пала за чак 28 одсто. Касније, у току године се производња опоравила, али се још увек обим није вратио на ниво из 2019. године.
У неком проценту ће, свакако, поскупети и пиво. Његова потрошња је, према подацима ПКС, у прошлој "корона" години, у Србији бележила пад од 10 одсто. Највећи пад потрошње бележе занатска пива, обзиром да су она углавном у понуди угоститељских објеката који су претходне године највећим делом радили ограничено. Велики произвођачи пива су губитке у промету кроз угоститељске објекте заменили већом продајом у малопродајним ланцима и малим продавницама.
Малопродаја жестоких пића у Србији већ дуго не може да функционише на прави начин, јер, иако од 2019. године постоји законска забрана продаје алкохолних пића без акцизних маркица, процене ПКС говоре да се на годишњем нивоу, на "црно" прода готово 50 милиона литара жестине, а да по основу те нерегистроване продаје држава губи око 150 милиона евра.
Управо због овако нерегулисаног тржишта, страдају увозници и произвођачи алкохолних пића у Србији који и са нижим ценама не могу равноправно да дођу до купаца. Да је тако говори и проста рачуница: акциза на литар алкохолног пића је 136,62, на то се обрачуна још ПДВ -20 одсто, плати амбалажа, радници, воће, дистрибуција... Тачније, не постоји начин да литар жестине буде јефтинији од 1200 динара. На пијаци, истина испод тезге, литар добре воћне ракије могуће је набавити за 500 до 700 динара.